Izvor: RTS, 08.Apr.2010, 09:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plivajući kurs optimalan

Dejan Šoškić, jedan od najozbiljnijih kandidata za novog guvernera NBS, u intervjuu za RTS kaže da je plivajući kurs dinara za Srbiju optimalno rešenje. Vrednost dinara u odnosu na evro odrediće tržište, rekao je Šoškić.

Jedan od najozbiljnijih kandidata za novog guvernera Narodne banke Srbije, predsednik Saveta NBS Dejan Šoškić, gostovao je juče u emisiji "Oko ekonomije" Vesne Damjanić-Branković. 

Prenosimo intervju sa predsednikom Saveta NBS i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Da li ste sa nekim iz vlasti razgovarali o kandidaturi?

Šoškić: Ono što bih mogao reći u ovom trenutku, to je da jeste bilo nekih neformalnih razgovora, gde mi je saopšteno da jesam jedan od potencijalnih kandidata.

Neformalnih razgovora?

Šoškić: Da.

U toku dana, juče ili od pre dve nedelje, kada je guverner Jelašić najavio svoju ostavku, odnosno podneo?

Šoškić: Nakon te podnesene ostavke bili su odgovarajući razgovori o tome ko bi, eventualno, mogao da se pojavi kao kandidat. Meni jeste saopšteno da se u toj grupi ljudi o kojoj se potencijalno razmišlja nalazi i moje ime.

Kada očekujete zvanične, formalne razgovore?

Šoškić: Pa, ja verujem onog trenutka kada se uspostavi jedna vrsta pune saglasnosti oko toga ko bi bio kandidat za novog guvernera. Ja bih bio spreman da pretpostavim da će se to desiti sledeće nedelje, ali ne treba da nas iznenadi da nekad ta vrsta konsultacija mokže i da potraje.

Prema Vašem mišljenju, šta je najveći izazov sedeti u stolici guvernera i raditi taj posao?

Šoškić: Po mom mišljenju, u narednom periodu, pred guvernerom Narodne banke Srbije, ko god to bio, nalaziće se, rekao bih, više izazova. Jedan o kome se najčešće govori u javnosti jeste održavanje makroekonomske stabilnosti, u situaciji kada, očigledno, imamo dva deficita sa kojima se već hronično borimo. Jedan je budžetski deficit, o kome se dosta govori i u kontekstu pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom. Drugi deficit, koji je hornična bolest, da kažem, naše privrede, to je trovinski deficit. Dakle, ono o čemu se često govori u javnosti - da se manje izvozi, nego što se uvozi. To je, opet, povezano sa konkurentnošću domaće privrede. To je jedan aspekt. Drugi aspekt, rekao bih, izazov koji se nalazi pred Narodnom bankom u narednom periodu, jeste završiti do kraja implementaciju dva sporazuma, dakle, novog sistema nadzora finansijskog bankarskog sektora, koji bi trebalo da uvede jedan viši nivo sigurnosti u poslovanje banaka i, takođe, da omogući jedan, rekao bih, detaljniji uvid u izloženost rizicima bankarskih institucija. Drugim rečima, to je jedna aktivnost iz domena nadzora nad finansijskim sektorom, a ovo je jedna iz održavanja makroekonomske stabilnosti.

Bez obzira da li ste Vi kandidat za mesto guvernera, Vi ste, svakako, na čelu Saveta Narodne banke Srbije. Ono što građane interesuje jeste da li mogu da se očekuju neke promene u vezi sa dinarom, konkretno sa kursom dinara, odnosno kursom evra?

Šoškić: Pa, podsetio bih da to nije u neposrednoj nadležnosti Saveta. Međutim, Savet, takođe, i dobija redovne izveštaje od strane guvernera Narodne banke Srbije o sprovođenju monetarne politike, između ostalog. Moje lično uverenje jeste da, trenutno, devizni režim kako je dogovoren sa međunarodnim finansijskim institucijama, konačno i sa Vladom Srbije, jeste odgovarajući za zemlju poput naše, za jednu malu otvorenu ekonomiju koja ima potencijalne izazove po pitanju amortizacije eksternih škova. Ta problematika o kojoj se vrlo često govori na visokkom teorijskom nivou je, zapravo, dokaza nedavno sa ovom svetskom ekonomskom krizom, gde je, praktično, depresijacija dinara omogućila da efekti svetske ekonomske krize budu manji i manje negativni u našoj zemlji, nego u nekim drugim zemljama kkoje su imale neki drugi režim.

Hoćete da kažete da će se zadržati taj plivajući kurs?

Šoškić: Verujem da je to, za sada, za Srbiju optimalno rešenje.

I da je ova visina sada, odnosno vrednost evra u odnosu na dinar realna?

Šoškić: To će tržište da odredi šta je realna vrednost, a ne treba da zaboravimo da, u krajnjoj instanci, realna vrednost svake valute zavisi od ponude i tražnje za tom valutom, a to u svojoj osnovi imamo vrlo često - konkurentnost domaće privrede i, naravno, trenutno stanje monetarne politike u toj zemlji.

Znamo da je, sada već guverner u ostavci, Jelašić bio dosta tvrd kada je reč o trošenju deviznih rezervi, pogotovu na intervenciji da se očuva domaća valuta. Da li očekujete neke promene u vezi sa tim, da bi se više intervenisalo iz deviznih rezervi, da bi se ojačao dinar?

Šoškić: Lično ne verujem da bi tu trebalo praviti neke promene, ali ostavimo to novom guverneru i nadležnim organima unutar Narodne banke Srbije da u narednom periodu preciznije definišu.

Vi ne biste intervenisali više?

Šoškić: Ja lično mislim da ne bi trebalo, iz prostog razloga što intervencija iz deviznih rezervi Centralne banke podrazumeva, zapravo, trođenje tih deviznih rezervi. To jeste posle, u krajnjoj instanci, javni dug i dug svakog poreskog obveznika, a to jeste, de fakto, održava jedna vrsta stanja u kome zbog takvog deviznog režima vrlo lako može da se desi dda mi, zapravo, ne pomažemo onom najkvalitetnije delu domaće privrede, a to su devizno orijentisani delovi naše ekonomije, posebno oni koji troše domaće resurse. Dakle, njima bi, po definiciji, uvek trebalo da godi, da im prija jedna vrsta monetarne politike koja vodi ka tome da njihova konkurentska sposobnost na inostranom tržištu raste i to je, podsetiću Vas, jedan od razloga zbog čega, recimo, najveći svetski izvoznik - a to je Kina - kontinuirano, namenski održava takvu politiku deviznog kursa. Dakle, relativno slaba domaća valuta u odnosu na inostrane valute, čime se, de fakto, čini njihova roba još dostupnijom i konkurentnijom na svetskom tržištu.

U poslednjih godinu i po dana, praktično od početka krize, imamo taj trend da se smanjuje referentna kamatna stopa, što će reći, za građane bi trebalo da pojeftine dinarski krediti. Da li očekujete takav trend i u budućnosti ili kakav trend očekujete?

Šoškić: Ja verujem da postoji osnov da se ide i dalje na relaksaciju monetarne poliltike, kroz smanjivanje referentne kamatne stope. Međutim, tu treba biti obazriv. Naime, smanjivanje referentne kamatne stope, po definiciji, može da oslobodi jedan deo likvidnosti u bankarskom sistemu. Po mom mišaljenju, vrlo važno je da se sa tim ide sinhornizovano sa državom, pre svega sa Ministarstvom finansija, u smislu da oni investitori u tzv. repo-transakcije sa Narodnom bankom Srbije imaju alternativu u dinarskim plasmanima. Dakle, da mogu ta sredstva da preusmere, recimo, na državne obveznice - odnosno, trenutno na državne zapise, a nadam se i vrlo brzo i obveznice - koje emituje Ministarstvo finansija republike Srbije.

Znači da postoji koordinacija Narodne banke i Ministarstva finansija?

Šoškić: To je vrlo važno da postoji.

Je li mislite da je do sada postojalo?

Šoškić: Ja mislim da u zadovoljavajućoj meri jeste, pri čemu, svakako, treba da se unapređuje.

Često je bilo kritika na račun rada i sa jedne i sa druge strane. I guverner je kritikovao Vladu, ali ni Vlada nije baš ostala dužna guverneru Jelašiću?

Šoškić: Pa, to se dešava. Ja ne kažem da su to srećne okolnosti. Trebalo bi to, po mom mišljenju, ubuduće izbegavati i težiti tome da se u većoj meri sinhronizuje monetarna i fiskalna politika.

Kako će teći taj izbor za novog guvernera? Vi ste rekli da ne postoji zakonski rok u kojem bi trebalo da se izabere novi guverner?

Šoškić: Po slovu zakona, dakle, ako čitamo Zakon o narodnoj banci Srbije, zaista ne postoji rok u kome bi Parlament trebalo da okonča proceduru izbora novog guvernera. Ja očekujem da se sa tim neće previše odlagati, odnosno da će postojati vrlo brzo konsenzus, pre svega, u vladajućoj koaliciji o tome kada treba izaći sa kandidatom i obaviti taj proces izbora. Ono što jeste važno, to je u kom pravcu će ići pitanje da li, u ovom trenutku, donositi novi Zakon o Narodnoj banci Srbije, ili ga ostaviti za neki drugi period, jer samo donošenje zakona, kao što znamo, može da potraje neko vreme, pa bi, samim tim, pretpostavljam, i izbor novog guvernera mogao da se odloži.

A šta bi se promenilo donošenjem novog zakona? Dakle, prema sadašnjem zakonu, guvernera predlaže Odbor za finansije, a prema predlogu novog zakona, to bi trebalo da radi predsednik Srbije, je li tako?

Šoškić: Predlog novog zakona još nije formiran. Dakle, ne postoji ni nacrt. Zvanično će, ukoliko se ide na tu varijantu da se donese novi zakon, Ministarstvo finansija izaći sa novim nacrtom. Pravci određenih rešenja koja bi mogla biti prisutna u tom zakonu su verovatno oni koji bi bili u skladu sa standardima koje uvažava, pre svega, Evropska centralna banka, a to je da se sistem odlučivanja, koji je sada koncentrisan u Monetarnom odboru, gde sede guverner i viceguverneri, možda delegira na jedno telo sa većim brojem članova, gde bi postojali kako interni članovi, dakle, iz Narodne banke, tako i neki eksterni članovi, van Narodne banke. Tako da bi se, verovatno, išlo ka tom rešenju gde bi se proširio forum za donošenje odluka iz određenog domena koji sad pokriva Monetarni odbor.

Je li bi se tim smanjio uticaj guvernera unutar same Narodne banke, a i inače?

Šoškić: Ja to ne bih tako tumačio. Ja bih rekao da bi se time guverner našao u poziciji da, zapravo, ima širu podršku za politiku Narodne banke Srbije.

A ovo u vezi sa predlogom, znači, prema tom predlogu, ono što smo mogli u javnosti, do sada, da čujemo, ipak bi kandidata predložio predsednik Srbije, je l' tako?

Šoškić: To je jedna od opcija. Dakle, može predsednik države da predlaže kandidata. Sada imamo situaciju u kojoj Odbor za finansije republičkog parlamenta to čini. U svakom slučaju, nekoliko ima tih modela, da tako kažem, koji su prisutni u zemljama u okruženju i u razvijenom svetu i koji su u skladu sa međunarodnim standardima. Na šta će se to, na kraju, sve svesti, odnosno kakav će konkretan predlog biti eventualno, u novom nacrtu Zakona o Narodnoj banci Srbije, ostaje da se vidi.

Do vas u Savetu nije stigao nikakav predlog novog zakona. Jeste imali...?

Šoškić: Pa, mi smo imali prilike da gledamo... Dakle, jeste, stizao je, ali ne sada nešto aktuelno, jer nema tog nacrta. Dobili smo nešto tokom 2009. godine od same Narodne banke Srbije. Bilo je ranije nekih pokušaja, još 2007. To su sve, uslovno da kažem, papiri koji su u opticaju. Verovatno će nešto od tih rešenja biti oslonac za formiranje novog Nacrta Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje bi trebalo da formira Ministarstvo finansija.

Jeste li Vi bliži tom stavu da bi kandidata trebalo da predloži Odbor za finansije ili predsednik republike?

Šoškić: Ako mene lično pitate, ja lično mislim da bi bilo dobro da to bude predsednik republike.

Zbog čega?

Šoškić: Verujem da bi se na taj način obezbedila šira podrška kandidatu za mesto guvernera Narodne banke i to može u situaciji kada predsednik republike nije iz vladajuće koalicije, zapravo da znači jednu dodatnu podršku, i sigurnost, i stabilnost u funkcionisanju institucija.

Jer sada je, praktično, svejedno. Odbor za finansije ima većinu, vladajuća koalicija, i predsednik je iz vladajuće koalicije. Znači, bilo bi svejedno, ali u nekom drugom slučaju, kada bi predsednik bio iz neke druge stranke koja nije u vladajućoj koaliciji, to bi bio širi konsenzus?

Šoškić: Ja verujem da bi.

Je li to praksa i evropskih zemalja?

Šoškić: U nekima da, u nekima ne. To je, dakle, stvar o kojoj se može odlučiti na različite načine.

Dosta se u javnosti polemiše o tome koliku ulogu ima guverner, koliko je on nezavisan u svom odlučivanju. Kako Vi vidite, da li je tu presudno njegovo isticanje u javnosti ili zaista njegova formalna uloga koju ima prema zakonu?

Šoškić: Pa, ja mislim da je značajna, pre svega, njegova formalna uloga koju ima prema zakonu. Dakle, postoje jasno definisane nadležnosti koje su date guverneru, kao i Monetarnom odboru, gde, de fakto, glas guvernera jeste najznačajniji, iako tu sede i viceguverneri. Ne trebamo zaboraviti da, zapravo, guverner predlaže izbor viceguvernera, a sam izbor vrši Savet Narodne banke Srbije. Tako da je tu prilično koncentrisana moć, da kažem, u rukama jednog čoveka. Ja nisam siguran da je to uvek najbolje rešenje i verujem da možda, po mnogim pitanjima, to nema ni potrebe i da bi samom tom nekom budućem guverneru možda bilo i lakše da ima jednu vrstu šire podrške jednog šireg tela koje bi donosilo odluke koje su danas koncentrisane u nadležnosti ili guvernera ili Monetarnog odbora.

Koliko je važna sama ličnost guvernera? Dakle, ko je taj čovek? Kako on prezentuje javnosti ono što on radi i što radi Narodna banka?

Šoškić: To je uvek važno. To mora biti kompetentna osoba, koja ima kredibilitet i koja je u stanju da generiše poverenje koje je neophodno da postoji u Narodnu banku Srbije od strane, kako građana, poreskih obveznika, tako i finansijskog sektora.

I da spreči sve moguće uticaje?

Šoškić: I to, naravno, da se drži slova zakona i svoje profesionalne etike.

Evo, danas je profesor Begović rekao jednu simpatičnu stvar, kakav bi trebalo da bude guverner. Kaže: "Biće potrebno da bude kadar stići i uteći, i na strašnom mestu postojati". Šta Vi kažete?

Šoškić: Pa, rekao bih da mora da ima zaista jedan široki dijapazon kvaliteta.

Dobro. I za kraj, zašto je važno da guverner bude što pre izabran? Čuli smo i od premijera - zbog makroekonomske stabilnosti. Šta vi kažete?

Šoškić: Pa, ja bih rekao da je uvek dobro da izbegavamo situacije u kojima jedna tako značajna institucija, kao što je Narodna banka Srbije, ima prvog čoveka koji je, zapravo, u ostavci. To nije idealno sa aspekta generisanja osećaja sigurnosti na strani finansijskog sektora. Možda će neki transektori koji se javljaju sa svojom ponudom i tražnjom za različitom vrstom finansijskih instrumenata, to osetiti kao neku vrstu nedefinisanog statusa ili neke slabosti institucije, što mislim da nije dobro. S druge strane, treba znati, Narodna banka Srbije je jedna vrlo precizno definisana institucija, tako da ne treba očekivati bilo kakve, ja bih rekao, nestabilnosti i u ovakvoj situaciji kakva je sada.

Nastavak na RTS...