Izvor: Politika, 20.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plakati o Srbima
U toku Prvog svetskog rata Francuzi su prikupljali priloge da pomognu Srbiji. Tada je francuska štampa pisala: "Nemojmo samo da se divimo Srbiji, već joj pomozimo."
U svim francuskim školama, od osnovnih do univerziteta, 26. marta 1915. godine je održan "Srpski školski dan". Tada su francuski učitelji i profesori ispričali istoriju Srbije svojim đacima i sakupljali darove za srpsku ratnu sirotinju.
Jedan od zapaženijih i po poruci a i po umetničkoj vrednosti je plakat koji je izradio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Teofil Aleksandar Štajlen. Ovaj Švajcarac je ceo svoj životni vek proveo u Francuskoj i bio rodonačelnik izrade plakata u tri boje, što je tada u štampi bilo revolucionarno otkriće. Štajlen je svoj plakat poslao u Ameriku pod naslovom "SPASIMO SRBIJU NAŠEG SAVEZNIKA" (SAVE SERBIA OUR ALLEY).
Prema postojećim katalozima Štajlen je uradio još dve veoma zapažene grafike koje su štampane i rasturane po Francuskoj. To su plakat "SERBIE, FUITE, FEMME ET ENFANT" 1915. godine i plakat za organizovanje pomoći Srbiji, povodom manifestacije održane 25. juna 1916. godine u Parizu – "Srpski dan sa proslavom Vidovdana" (LA JOURNEE SERBE, ANNIVERSAIRE DE LA BATAILE DE KOSOVO).
Mnogi francuski slikari uradili su postere da objave ovu proslavu, i da novčanim prilozima pomognu srpskoj vojsci i srpskom narodu. Ovi plakati stižu u Ameriku 1916. i 1917. godine, pa i ovde počinje da se prikuplja pomoć srpskom narodu.
Na čelo ove kampanje staje osvedočeni rodoljub, Srbin Mihajlo Pupin, profesor Kolumbija univerziteta i lični prijatelj američkog predsednika Vudrija Vilsona. Takođe tu je bio i vladika Nikolaj Velimirović.
Početkom aprila 1917. godine Amerika ulazi u rat i postaje saveznik Srbiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama koje su se borile protiv Austrougarske i Nemačke. Dena Gibson potom organizuje među američkim umetnicima sekciju za propagandu u slici. Oko 700 američkih postera je izrađeno u roku od 19 meseci. Najpoznatiji plakat iz tog perioda je Ujak Sem sa uprtim prstom koji kaže čuveno: "Ja hoću tebe!"
Ovaj poster je izradio Montgomeri Flag.
Među umetnicima koji su se odazvali pozivu u izradi plakata bila je i Malvina Hofman (1887–1966) rođena u Njujorku. Studirala je slikarstvo i vajarstvo sa Augustom Rodenom, nosilac je francuske Legije časti. Poznat je njen plakat pod nazivom "SRBIJI JE POTREBNA TVOJA POMOĆ" ("SERBIA NEEDS YOUR HELP"). Ovaj plakat Melvina Hofman je uradila prema fotografiji srpskog vojnika snimljenog u samrtnom času na grčkom ostrvu Vidu.
Zanimljivo je napomenuti da je lik ovog srpskog stradalnika Hofmanova kasnije uzela za skulpturu Svetog Franciska (San Francisko) koja se nalazi u kolekciji čuvene An Morgan. Posebno treba naglasiti da Malvina Hofman nije izradila ni jedan plakat posvećen nekom drugom narodu, već samo srpskom.
Većina ovih plakata iz Prvog svetskog rata može se videti u zadužbini generala Džordža Maršala u Leksinktonu u Virdžiniji. U ovoj zbirci se nalazi samo jedan francuski plakat posvećen Srbima (onaj od 25. juna 1916. godine koji je delo Teofila Aleksandra Štajlena).
Nedavno smo pronašli originalne plakate o kojima je reč izvan zadužbine Džordža Maršala.
Zanimljivo je i to da su ova tri pomenuta plakata imala čudno putešestvije od biblioteke jednog lokalnog političara u Feniksu, Arizona, do rezervata Navaho indijanaca gde ih je pronašao sveštenik Janko Trbović. Ovi plakati su restaurirani i reprintovani kako bi došli u domove Srba i srpske pravoslavne crkve u Americi.
Ovo je skroman doprinos obeležavanju 125 godina srpsko-američkog prijateljstva.
Prota
Velimir Petaković
San Dijego, Kalifornija
[objavljeno: ]
