Izvor: B92, 19.Nov.2014, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Placek: Priznati aneksiju Krima
Bivši šef Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i predsednik nemačko-ruskog foruma Matijas Placek založio se za priznanje "ruske ankesije Krima".
Odnosno, on predlaže "legalizaciju stanja" na tom poluostrvu koja bi "za sve bila prihvatljiva".
"Aneksija Krima mora biti naknadno međunarodno-pravno regulisana, tako da za sve bude prihvatljiva....u to spadaju finansijska sredstva, jedan ponovljeni referendum pod kontrolom OEBS-a i druge mere. To moraju Kijev i Moskva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da dogovore....", rekao je Placek.
U intervjuu listu "Pasauer noje prese" on je izneo svoje pretpostavke da čak ni istočni delovi Ukrajine "neće biti vraćeni' Ukrajini.
"U ovom momentu skoro je nezamislivo da se Donjeck i Lugansk, posle svega što se tamo dogodilo, ponovo vrate pod ukrajinski državni savez", ocenio je Placek i, dodajući da "pametniji popušta", upitao ko bi mogao doći kao naslednik ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Sigurno ne neki proevropski naslednik, verovatnije da bi bio još nacionalističkiji predsednik", rekao je Placek i svojim izjavama o legalizaciji stanja na Krimu izazvao brojne kritike i u Nemačkoj, a i u ukrajinskoj ambasadi u Berlinu.
"Brine nas što se Placek u Nemačkoj angažuje za priznanje aneksije Krima", rečeno je iz ukrajinske ambasade u Berlinu, a i vicepredsednik Evropskog parlamenta Aleksander Graf Lambzdorf iz liberala, sada vanparlamentarne partije Nemačke, izneo je oštre kritike na račun Placeka.
Lambzdorf je rekao da je Placekov predlog "udarac u lice svim onim ljudima koji su se angažovali za demokratski razvoj Ukrajine i koji žive u strahu od jednog daljeg ruskog vojnog napredovanja" i zahtevao od SPD da se distancira od izjava svog bivšeg šefa.
Placek se dugo nije pojavljivao u nemačkoj javnosti.
Ovaj šezdesetogodišnji socijaldemokrata sa nemačkog istoka i nekadašnji "nosilac nade" SPD na čijem čelu je stajao od 2005. do 2006. godine, najavio je par meseci pred prošlogodišnje savezne izbore, posle jednog šloga, povlačenje iz politike i ostavku na mesto šefa vlade Brandenburga.
Placek se posle 11 godina, zbog zdravstvenih razloga, povukao sa mesta šefa vlade Brandenburga, pokrajine koja je geografski potpuno opkolila Berlin i, smeštena na severoistoku države i granici prema Poljskoj, uživa u lepoti statusa vodom najbogatije nemačke federalne jedinice.
Placek je među istočnim Nemcima, pokazivale su ankete, bio omiljeniji od kancelara Angele Merkel.
Za njega se govorilo da je "crveno-zeleni-konzervativac" i da je, bez obzira na njegovo povlačenje sa čela SPD, takođe zbog zdravstvenih razloga, bio u kalkulacijama o kancelarskim kandidatima socijaldemokrata.
Ovaj političar, koji je svoju karijeru započeo još u DDR, važio je za osobu, spremnu da nastavi reformski kurs koji je bio započeo Gerhard Šreder.
Kada je bio izabran na čelo SPD, tome su se tada, pisala je štampa, radovali i demohrišćani, jer su ga doživljavali kao čoveka koji ima iskustva s "velikom koalicijom", a i socijaldemokrate zato što je ovaj inženjer za biomedicinsku kibernetiku i poznavalc crnog piva, kako su govorili, dinamičan, sposoban, otvoren, srdačan, poseduje integracione sposobnosti i-iznad svega, veoma dobro poznaje probleme nemačkog istoka.
Kao čoveku sa istoka pripisivao mu se osećaj za socijalnu pravdu.
Za Placeka, koga su posle ove izjave o legalizaciji stanja na Krimu, žestoko kiritkovali mnogi političari, govorilo se da u svojoj SPD ima podršku i partijske levice i desnice.
I Bivši lider SSSR i dobitnik Nobelove nagrade za mir Mihail Gorbačov izjavio je danas kako veruje da je Zapad prihvatio odluku građana Krima da se priključe Rusiji.
