Izvor: RTS, 20.Feb.2013, 21:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piti ili ne piti mleko
Dok ne stignu rezultati ispitivanja mleka u holandskim laboratorijama, teško je reći da li bi građani trebalo da piju mleko ili ne bi treblo, ocenjuju gosti emisije Oko. U Srbiji se mleko testira skrining metodom, ali ne i kvantitativnom analizom koja bi pokazala tačnu količinu aflatoksina u mleku.
Niko ko drži do svoje struke ne može da dâ odgovor da li piti mleko ili ne. Potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede izađe sa svim podacima, koje mleko ima aflatoksine u nedozvoljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << količinama, kog proizvođača, kada je proizvedeno i kojom metodom je ono proveravano, kaže profesor Fakulteta veterinarske medicine Radmila Resanović.
Gostujući u emisiji Oko, Resanovićeva objašnjava da se u Srbiji radi samo skrining metoda. To znači da su rezultati koji su pozitivni sigurno pozitivni jer nema lažno negativnih, a jedina prava anlaiza koja je priznata je kvantitativna analiza, objašnjava Resanovieva i dodade da se ta analiza radi u Holandiji i ona može tačno u miligram da pokaže kolika je količina aflatoksina u mleku.
"Problem sa mlekom nije najveći problem. Kada se aflatoksin nađe u mleku to je jedno zvono i jedan alarm. To znači da aflatoksina B1 ima u stočnoj hrani, " kaže profesorka Resanović.
Ministarstvo poljoprivrede svake godine finansira monitoring, a u okviru tog programa prošle godine je 600 uzoraka testirano i svi uzorci su bili u dozvoljenim količinama, objašnjava državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Dejan Krnjajić.
Tokom decembra ispitano je 103 uzorka a tokom januara 40, apsolutno je sve bilo stabilno, rekao je Krnjajić. Kad su dobijene informacije iz okruženja sprovedene su vanredne kontrole a danas su objavljeni i svi podaci. U Ministarstvu trvde i da od 302 uzorka postoji veći broj lažno pozitivnih uzoraka ali i da je situacija pod kontrolom.
"Proizvođač je odogovoran za bezbednost a država vrši nadzor. Oni moraju da pojačaju samokontrolu, uvozna sirovina mora da se kontroliše, oni su već nabavili brze testove i zajedno sa veterinarskim inspektorima ćemo definisati koje su zaražene farme i te farme će povući kompletnu količinu mleka," kaže Kranjajić.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Mihajlo Ostojić smatra da nam je zdravlje ugroženo. Objašnjava da je mleko posledica a uzrok stočna hrana.
"Ako seljaci totalno promene stočnu isthranu, dovoljno je 3-4 dana i onda ćemo imati ispravno mleko. Meni su veći problem mlečni proizvodi. Od istog tom mleka su pravljeni sirevi, kiselo mleko i ostalo. Sir proizveden od tog mleka ima veću koncentraciju pet puta od tog mleka, jogurt ima istu koncentraciju kao i to mleko i to je i dalje na tržištu. Jedina olakšica je kod proizvoda sa velekim količinom mlečnih masti, kao što su na primer pavlaka i maslac, " ocenjuje Ostojić.
Ne postoji doza aflatoksina koja nije štetna, jedna čaša mleka sa dozvoljenim nivoom mleka je maksimum koji čovek može da unese. Ako beba popije 750 ml do litar mleka onda ona unese više nego što je maksimum, biće aflatoksina i u majčinom mleku ako ona pije takvo mleko, dodaje profesorka Resanović.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu i da je ova godina bila specifična jer je prvi put posle 32 godine zbog suše došlo do pucanja zrna kukuruza. Velika temeperaturna razlika dovela je do toga da u silosima bude veća količinu aflatoksina. Objašnjavaju da je Srbija ipak izvezla 300 hiljada tona a da je samo 2 hiljade tone kukuruza vraćeno.
"Naš kukuruz jeste bio kontaminiran, ali svega 20 odsto, daleko da je to 75 odsto kao što je u septembru bilo reči. Do kontaminacije mleka je došlo sada, u decembru i januaru to se nije desilo već je došlo, čim je došlo do prasta, mi smo propisali šta mlekare moraju da urade," kaže Krnjajić.
Na komentar da sada treba obratiti pažnju na jaja i meso, državni sekretar u Ministarstvu poljorivrede objašnjavalj da profesori koji su članovi radne grupe Ministarstva kažu da su ovo izuzetno niske koncentracije i da je mala mogućnost od pojave aflatoksina u jajima i mesu.
Stočnu hranu kontrolisati rigoroznije nego mleko
Mlekare mogu mleko da prevedu u prah da ga razblaže ako bi bila umanjena šteta, objašnjava profesor Ostojić.
"Ako znate da u hrani imate aflatoksine vi dodajete apsorbente, organske, neorganske ili mešovite i to je trebalo odmah uraditi. Apeli su bili upućeni Ministarstvu kad se pojavio kontaminirani kukuruz ali naravno nije bilo nikakvih reakcija na to i ovo je sada očekivana situacija," kaže profesorka Resanović.
Državni sekretar Ministarsva poljoprivrede smatra rizik postoji ali da situacija nije alaramantna. Stojim pri tome da u decembru i januaru nije bilo problema već tek sada i ja odogovorno tvrdim da su mere koje su sada primenjene apsolutno dovoljne, Krnjajić.
Da Goran Ješić nije izašao sa ovim rezultatim Ministarstvo bi ih samo objavilo, kaže Krnjajić.
"Čim je počela kriza u regionu mi smo poslali uputstva da se kontrola stočne hrane podigne na viši nivo i da se ispituje prisustvo aflatoksina. Prema tome ono što treba da se uradi, govorimo o odgovornosti proizvođača i odgovorno tvrdim da će sada svi obziljni proizvođali primeniti te mere koje smo tražili da primene oni koji ne budu njihovi proizvodi neće biti na našem tržištu, " rekao je Krnjajić.
