Izvor: Danas, 09.Okt.2014, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac iz ukrštenice
Radovanu Belom Markoviću, ili možda njegovom romanesknom aliasu, R. B. Markovitzu, mnimi literati, gramatiku, Gradska biblioteka u Lajkovcu objavila je sabrana dela. U kompletu je 13 knjiga - četiri pripovednih i devet proznih. Tim poduhvatom obeležava se 65 godina života i 45 godina stvaralaštva velikog pisca, a dela će biti predstavljena večeras u Kolarčevoj zadužbini.
Markovićeva literatura predstavlja „do sada neviđeno čudeso u srpskom knjižestvu“, a njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je izraz jezička gimnastika čije oblike izobražava iz iščupanih stranica prastarih leksikona, a kada su mu i oni šturi i nedostatni da bi u svoje priče uneo dašak ovog našeg vremena i savremenih ćudi, Beli ih iskleše i umetne, kao da su vazda tu bile. I nije da Radovan Beli samo u pisanijima svojim brka po akordima u drevnosti raspisanih, ušuškanih pa naprasno zaboravljenih sinkopa (shvaćenih kao muzika, jezik pa i iznenadni preskok u besvesno) - svaki razgovor sa Radovanom Belim vine sagovornika u pretragu i potragu do samog žiška postojanja.
„Nisam od onih koji takozvani život sa knjižestvom olako sravnjuju, pre bih se iskazao kao neko ko jedno sa drugim kadšto brka, ali najradije bih pristao uz one koji misle da se i sam život pokadšto upinje kako bi na dobru priču trenom zaličio...“, kazao bi Beli. Kao što je u svojim književnim tvorevinama sklon ironiji i samoironiji, uobičajava da kaže da je poverovao da je pisac „tek kada mu se ime pojavilo u ukrštenici“.
„Dobra proza, prema mom mnjenju, treba i da zvuči i da znači“ - kaže Radovan. Rođen je u selu Ćelije, 10. oktobra 1947. Školovao se u Lajkovcu, Lazarevcu, Beogradu. Kao mlad radio je na benzinskoj pumpi, kasnije bio novinar u valjevskom listu „Napred“, a zatim je, do penzionisanja, bio upravnik lajkovačke gradske biblioteke. Bio je član redakcija „Književne reči „ i „Književnih novina“. Član je Srpskog književnog društva, Srpskog PEN-a. Živi u Lajkovcu.
Valjevski vajar Mile Jevtić ima u planu da za života uradi bistu ovom književniku, a bista bi se našla u dvorištu bivšeg Doma JNA. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Švapska kosa“, „Crni kolač“, „Godine raspleta“, „Živčana japija“, „Palikuća i Tereza milosti puna“, „Limunacija u Ćelijama“, „Orkestar na pedale“ i još brojne druge, za koje je Marković dobio mnoga domaća i međunarodna priznanja, a njegova dela uvrštena su u antologije na srpskom, nemačkom, makedonskom, engleskom i ukrajinskom jeziku.
.jpg)
