Izvor: Blic, 10.Avg.2009, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Pinki“ želi da se vrati Gradu
Jedno od pitanja koje se postavlja pred tek konstituisanu opštinsku vlast u Zemunu jeste šta će biti sa sportskim centrom "Pinki”. Vlasnička transformacija 2000. godine donela je zamešateljstvo zbog kojeg se i dan danas ne zna u čijem je vlasništvu sportski centar i da li je uopšte privatizovan. Većinski vlasnik "NIS” godinama ne ulaže u objekat koji je lišen i pomoći grada tako da se održava iz sopstvenih sredstava.
Krajem juna sportski centar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Pinki” dobio je po treći put novi upravni odbor koji broji 11 članova. Pet mesta dobila je Naftna industrija Srbije koju predstavljaju Rusi, dok po dva člana imaju preduzeće "MK komerc”, zaposleni i akcionari. Međutim, rešenje nagomilanih problema sportskog centra nije ni na vidiku.
- Iz razgovora sa predsednikom upravnog odbora Vjačeslavom Jakovljevim uvideli smo da Rusi nemaju jasnu stratetigiju za „Pinki". Okrenuti su drugim znatno profitabilnijim delovima „NIS-a" pa i ne razmišljaju o nama - ističe Božidar Tadić, generalni direktor ovog sportskog centra.
Vlasničkom transformarcijom 2000. godine „Pinki" je promenio status iz ustanove u preduzeće i postao jedinstven sportski centar u Srbiji sa takvom strukturom. Većinski vlasnik postao je „Jugopetrol" koji je svoj paket akcija podelio na sastavne delove „NIS-a". Rukovodioci „Pinkija", ipak, tvrde da sportski kompleks nije privatizovan.
- Tadašnja opštinska vlast odlučila je da proda upravljačka prava „Pinkija" za milion maraka, ali ni dinar od prodaje nije uložen u njega. S druge strane zemljište i objekat sportskog centra ostali su u državnom vlasništvu. Za devet godina „NIS" nam ništa nije dao iako je sve vreme formalno većinski vlasnik. Jedino što su tražili da poslujemo bez gubitaka i da nasleđeni dug svedemo na nulu - priča Tadić.
Promenom statusa „Pinki" je ostao bez pomoći grada tako da se izdržavao iznajmljivanjem prostora zakupcima i smanjivanjem broja zaposlenih. Brigu o objektu preuzeli su bivši sportisti i građani Zemuna.
- Kad smo došli 2001. godine „Pinki" nije radio. U njemu su boravila raseljena lica sa Kosova, a dugovi su narasli na 20 miliona dinara. Danas imamo pet velikih zakupaca od kojih neki iznajmljuju i po hiljadu kvadrata prostora. Uredili smo veliku halu, borilačku salu, bazen i fitnes centar. Prošle godine postavili smo novu kotlarnicu i tako smo posle 30 godina rešili problem grejanja. Uspevamo iz godine u godinu da ostvarimo dobit ali on odlazi na dugove. Plate zaposlenih su male i kasne po nekoliko meseci - kaže Tadić.
Sportski centar već 20 godina ima problem sa krovom koji prokišnjava pa se odigravanje i regularnost utakmica često dovodi u pitanje.
- Prethodna opštinska vlast obezbedila je sredstva za renoviranje krova međutim nastao je spor sa izvođačem radova koji nije dobro obavio posao tako da i dalje voda curi sa krova. U vreme kiše pričvršćujemo žicama kofe za krov što je vrlo rizično za sve aktere meča - objašnjava Tadić.
U predizbornoj kampanji za opštinske izbore u Zemunu gotovo sve partije su kao jedan od prioriteta navodile reševanje statusa „Pinkija" na koji su njegovi rukovodioci ukazivali.
- Očekujemo da se nova opštinska vlast maksimalno angažuje i u saradnji sa gradskim strukturama vrati „Pinki" gradu. Nije nam jasno zbog čega su jedino građani Zemuna diskriminisani jer ne postoji nijedan sportski centar u Srbiji koji je van državnog budžeta. Pogotovo ako se ima u vidu da su „Pinki" izgradili sami građani svojim samodoprinosom - objašnjava Dragan Stojković, predsednik skupštine akcionara „Pinkija".
Rešiti vlasničku strukturu
Zbog nerešenog vlasničkog statusa sportskog centra Grad nije mogao da pomaže „Pinkiju" osim u slučaju programa rekreativnih aktivnosti koji se najčešće održavaju tokom školskih raspusta.
- Nismo mogli da ulažemo u nešto čiji vlasnik nije poznat. Želeli smo da napravimo dogovor sa „MK komercom" i „NIS-om" da se „Pinki" vrati gradu, međutim čekala se privatizacija. Trebalo bi što pre rešiti vlasnički status sportskog centra jer nudi velike mogućnosti za sportske i rekreativne aktivnosti - priča Goran Kreclović, član Gradskog veća zadužen za sport.
Nisu hteli ni da se reklamiraju
Osim partija koje su bile na vlasti u Zemunu u prethodnih deset godina rukovodioci „Pinkija" pozivaju na odgovornost i nadležne u „NIS -u".
- Iako su sponzori brojnih sportskih događaja nisu našli za shodno ni da iskoriste zgradu za reklamu pa da nam na taj način pomognu. Ako već nisu hteli da ulažu mogli su da prodaju većinski paket akcija ili da naprave sporazum sa državom i dobiju zemljište na nekom drugom mestu - kaže Stojković.
