Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pilot sa putnom torbom
Australijski pelikani su odlični letači koji ponekad ostaju u vazduhu i po 24 časa
Na svetu živi sedam vrsta pelikana, neobičnih ptica koje se mogu prepoznati po kljunu dugom i do pola metra, sa čije donje strane visi ogromna kesa. Pelikani su teški od četiri do sedam kilograma, dok im je raspon krila i do dva i po metra. Kosti su im veoma lagane i čine svega deset procenata težine ptice.
Australijski pelikan može se videti širom Australije, Nove Gvineje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zapadne Indonezije, a poneki primerak zaluta i na Novi Zeland i zapadnopacifička ostrva. Živi u blizini reka, jezera, močvara ili pored mora. Hrani se uglavnom ribom, ali ako ima priliku, jede i ljuskare, punoglavce i kornjače. Ne odbija ni hranu koju mu ponudi čovek, a kada je njegova trpeza oskudna ne preza od toga da pojede i pače ili galeba. Australijski pelikani vrlo retko sami kreću u potragu za hranom. Najčešće na ručak kreće celo jato, ponekad, čak, i dve hiljade ptica.
Kljun australijskog pelikana je veoma osetljiv i omogućava mu da pronađe ribu u mutnoj vodi. Na kljunu se nalazi i kuka koja sprečava da iz njega isklizne tek ulovljena riba. Pelikan vešto okreće ribu sve dok njenu glavu ne okrene prema svom grlu, a zatim zamahne glavom i proguta je.
Priroda je vešto izvajala kljun ove ptice. Na donju vilicu pelikana pričvršćene su dve tanke savitljive kosti sa kojih visi velika kesa. Kada bi se napunila, pelikanova "torba" bi mogla da ponese čak 12 litara vode.
Uprkos uvreženom mišljenju, kesa pelikanu ne služi za čuvanje hrane, već kao ribarska mreža. Kad ulovi ribu, ptica prisloni kesu na svoje grudi kako bi iz nje iscedila vodu, a zatim guta ulovljeni plen. Osim toga, zabeleženi su i slučajevi da ove ptice kada ožedne u kljun sakupljaju kišnicu.
Pelikani su veliki putnici. Da se ne bi umorili dok lete, koriste vazdušne struje na visinama do, čak, tri kilometra. U vazduhu ponekad ostaju i po 24 časa.
U vreme parenja na skrovitim obalama se okupe kolonije od, čak, 40.000 ptica. Za naklonost ženke bori se i po desetak mužjaka koji je prate, preteći jedni drugima i mašući kljunovima kako bi privukli njenu pažnju. Kako "parada" odmiče, udvarači odustaju jedan po jedan. Onog koji preostane ženka dovodi do rupe koju je iskopala u zemlji i obložila perjem kako bi u nju snela jaja. U razmaku od po tri dana ženka snese do tri jajeta o kojima se 35 dana brinu oba roditelja. Prvo mladunče je najkrupnije i često ubija svoju braću. Već posle mesec dana mladi pelikani napuštaju roditeljsko gnezdo i formiraju grupe od stotinak ptica u kojima ostaju oko dva meseca kako bi naučili da lete i osamostalili se.
D. D.
[objavljeno: 14.07.2006.]
