Izvor: RTS, 18.Feb.2013, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pijaca ispred pijace
Dok legalni trgovci, uz porez, plaćaju i zakup tezge, oni ispred nje to ne čine. Neretko se dešava da privremenu i jeftiniju dozvolu za prodaju u okolini pijace, koju opština izda najčešće u vreme praznika, "divlji" trgovci na svoju ruku pretvore u dugogodišnju i besplatnu.
Pijaca ispred pijace - prizor poznat i građanima i nadležnima. Već godinama postoje timovi za suzbijanje nelegalne trgovine i komunalnog nereda u okolini pijaca. Rezultati su loši, žale se trgovci. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << I pored svakodnevne kontrole komunalnih inspektora, brigadne i komunalne policije i radnika gradskih pijaca, skoro ispred svake, divljih prodavaca i dalje ima.
Ljubiša je 13 godina pijačni trgovac, od toga izdržava porodicu. Pre više od godinu dana, uz podršku većine kolega, ali i građana, počeo je borbu za suzbijanje nelegalne trgovine ispred pijace na kojoj radi. Sa peticijom je pokucao na mnoga vrata, od vladajućih stranaka, preko direktora "Gradskih pijaca" do nadležnih u opštini.
"Zaista ne znam šta da uradimo, jedino da blokiramo ulicu ili da se bijemo, ne znam šta, jer ovo je sad prazna pijca. Imaju bolju lokaciju od nas, ovo im je treća godina, znači non- stop nam uzimaju parče hleba iz usta", kaže Ljubiša Simonović.
I dok legalni trgovci, uz porez, plaćaju i zakup tezge, mesečno od 6.000 do 9.000 dinara, ovi ispred nje to ne čine. A neće ni pred kamere. Neretko se dešava da privremenu i jeftiniju dozvolu za prodaju u okolini pijace, koju opština izda najčešće u vreme praznika, nazovi trgovci na svoju ruku pretvore u dugogodišnju i besplatnu, objašnjavaju u JKP "Gradske pijace".
Marija Bošnjaković iz "Gradske pijace" kaže da će to preduzeće podneti inicijativu Skupštini grada da se u okolini, odnosno ne bliže od 500 metara u okolini pijaca koje se nalaze u sistemu gradskih pijaca zabrani formiranje pijace.
"Imamo problem i mi kao javno preduzeće i naši zakupci koji legalno plaćaju zakup, donose sve potrebne papire, čija se roba kontroliše", kaže Bošnjakovićeva.
Ovlašćenja za rešavanje ovog problema su prošle godine sa tržišne inspekcije preneta na komunalnu, u kojoj tvrde da su im pune ruke posla jer tržišni inspektori u poslednje dve godine nisu dovoljno kažnjavali nelegane prodavce. Za nekoliko meseci, nelegalnu robu oduzeli su od 200 građana.
Ljubomir Marković iz Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda kaže da trajnog rešenja nema.
"Znači mora da se omogući ljudima na neki određeni način da mogu svoju egzistenciju da reše na drugi način, a oni koji i dalje insistiraju na tome da se bave trgovinom mimo svih propisa, za njih nema drugog leka nego oduzimati im robu, kažnjavati na sve moguće načine", kaže Marković.
Beogradska komunalna inspekcija se sa ovim oblikom nelegalne trgovine bori sa svega 18 inspektora.
