Izvor: Politika, 07.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petnaest godina
Opisujući Vojislava Koštunicu, već u vreme kada je bio premijer, njegov stranački kolega i prijatelj Vladeta Janković je rekao: „On nije za premijera. Ja ga vidim kao državnika koji se, na nekom kongresu poput Berlinskog, bavi velikim i važnim državnim pitanjima. Nije za njega da se bakće pitanjem ko će biti na čelu upravnog odbora ovog ili onog preduzeća”.
Jankovićev opis Koštuničinog političkog profila potpuno je suprotan opisu onih koji na prvo mesto, uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << maliciozno, stavljaju „tehnologiju vlasti”. Pod tim se podrazumeva veština da on i njegova stranka dolaze do vlasti uprkos broju osvojenih glasova na izborima. Kosovo kao Koštuničin prioritet u odnosu na evrointegracije, njegovi politički protivnici tumače kao marketinški potez, i to jeftin. Koštunici se time pripisuje vlastoljubivost, a iz te vizure je i njegovo „dodvoravanje radikalima” u stvari izraz pohlepe za vlašću.
Je li to čovek koji je deset godina bio u opoziciji Miloševiću, i dva puta duže opozicionar u vreme komunizma?
Gostujući nedavno na javnom servisu, Koštunica je izbegao da direktno odgovori na pitanje da li bi se njegova stranka odlučila za saradnju sa radikalima. Pažljivo vagajući reči, rekao je da o tome s kim će DSS sarađivati treba suditi na osnovu prethodnih petnaest godina.
Ukoliko stupi u pakt sa radikalima, kao što izgleda namerava, to će značiti da Koštunica stavlja na kocku nastavak svoje političke karijere, bar one dnevne, koja nam se svakodnevno mota pred očima. Jer, radikali jesu postali sistemska stranka i u tome im je u dobroj meri pomogao Koštunica, ali Koštunica ne može da pomogne radikalima da postanu demokratska stranka.
Oni su demokrate po tome što se čvrsto pridržavaju pravila parlamentarne igre, ali se nikad nisu odrekli nedemokratskih postupaka iz svog najgoreg perioda, i nisu radikalno promenili retoriku koja odiše netrpeljivošću. Koštunica se zbog toga nikad neće osećati prijatno u društvu Tomislava Nikolića, a druga obala će biti zauzeta – na njoj će biti Boris Tadić, Mlađan Dinkić i Čedomir Jovanović, kao i mnogi koji su za njega glasali dvehiljadite.
Drugim rečima, ostaće u vakuumu. Tamo će se naći i svi oni kojima su bliski stavovi DSS-a, stranke u kojoj su vrednosti demokratskog i nacionalnog manje ili više srećno pomirene.
Koštunica vaga saradnju sa radikalima jer strahuje da ne izneveri Kosovo – da će ono, ukoliko ono ne bude svaki dan pred našim očima i zavedeno u papirima, biti gurnuto u stranu, potiskivano, i na kraju, zaboravljeno. U tome može da se prepozna iskrenost, ali to ne mora da znači da je odabrao pravi put. Koštunica ne bi smeo da izneveri Kosovo. Ali ne bi smeo da izneveri ni onih petnaest godina.
Rade Stanić
[objavljeno: 07/03/2008]
.jpg)
