Izvor: Blic, 26.Jan.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petar Grašo: Od Bregovića sam mnogo naučio
BEOGRAD - Saradnja sa Tončijem Huljićem i Goranom Bregovićem jeste divno iskustvo - kaže Petar Grašo, popularni hrvatski pevač povodom albuma “Ka’ hašiš” koji su njih trojica nedavno završili. Pesme koje je komponovao vođa “Magazina”, a aranžirao šef “Orkestra za svadbe i sahrane”, otpevao je Grašo i ovako ih opisuje: „Mirišu na more i Mediteran, a oslikavaju način na koji žive ljudi sa ostrva“.
Zašto naziv "Ka’ hašiš”?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Zato što taj naslov najbolje opisuje atmosferu i osećaj koji prožima pesme. Dakle, opušteno sa osmehom i dozom pozitivnog felinijevskog ludila. Pesme su preslikani dalmatinski načina života i poimanje njegovog smisla, odnosno besmisla. Teško je muziku, kao i sve nematerijalne stvari, opisati rečima. Svako će album doživeti na svoj način i to je ono najbolje kada je reč o muzici.
Kako je sarađivati sa Huljićem i Bregovićem?
- Sa Huljićem sam prijatelj već 17 godina i saradnja sa njim mi je više kao familijarni izlet jer je puno zajedničke muzike prošlo kroz naše ruke, dok Goran nosi jednu novu dimenziju i gleda muziku iz malo drugačijeg ugla. Najdragocenije što se može dogoditi dok se radi album jeste kada tri čoveka, koja različito percipiraju muziku, nađu zajedničku nit i u tome uživaju.
Da li je teško pevati na jeziku koji odavno nije u upotrebi; na starodalmatinskom sa primesama italijanskog?
- Nije mi bilo teško jer sam iz Splita, a govorim i italijanski. Jezik na kojem pevam je starosplitski, zaboravljeni jezik koji zvuči egzotično i sasvim prirodno u ovim pesmama i ima jednu specifičnu, snažnu emociju. Svaka pesma ima svoj ukus i boju i nosi sa sobom jednu priču, od radosti do usamljenosti i tuge.
Danijela i ja smo dve firme
Šta radi Danijela Martinović, vaša životna pratilja i koleginica?
- Danijela izdaje novi album na kojem sam radio kao producent.
Čini se da retko radite zajedno, da li je i to doprinelo stabilnosti vaše veze?
- Od početka smo odlučili da privatno odvojimo od poslovnog. Veoma retko imamo zajedničke koncerte i, kada je reč o muzici, funkcionišemo kao dve odvojene firme.
Ne provodimo previše vremena zajedno, pa poslednje što želimo jeste da dragoceno vreme gubimo pričajući priče sa posla. Posao ne donosimo kući i svako ima mali deo slobode za sebe. Čini mi se da je to u našem slučaju dobitna kombinacija.
Jeste li spremni za svetsku karijeru? Sa ovim projektom izlazite na svetsko tržište.
- Najlepše od svega jeste to što je ovaj album dete ljubavi, a ne interesa, i zato je rađen bez ikakvog kompromisa i očekivanja. On je lična karta Mediterana i Dalmacije i sva trojica se slažemo da se ne bismo postideli da ga odsviramo ni na jednom vorld mjuzik festivalu na svetu.
Brega mi je kuvao kupus
U snimanju albuma uživali su i Tonči i Brega i Grašo. Sva trojica su duhoviti ljudi, pa je smeha bilo na pretek. Petar se seća jedne smešne situacije:
- Dok sam snimao jednu pesmu čiji tekst u prevodu glasi: "jeo bih pršut umesto gorkog zelja", stalno sam iz nekog razloga pevao „jeo bih kupus umesto gorkog zelja". Sutradan smo u Goranovoj kući seli da ručamo, a on je sa ponosom izvadio punu zdelu kupusa sa mesom koji je sam skuvao i rekao: "Evo, Grašo, najedi se kupusa k’o čovek kad si ga toliko željan”. (smeh) Bio je to fantastičan kupus!
Kako gledate na popularnost etno-muzike i pravac vorld mjuzik?
- Etno je bunar iz kojeg se i u popu crpi sve najinteresantnije što muzika ima. Sa tim su više ili manje koketirali svi, od Pitera Gebrijela, Pola Simona, do Šakire. Danas i u hip-hop i r’n’b produkciji sve češće čujemo neke egzotične etno-teme. Slično je i kod nas, tamburice, klape i trube su oružje koje se može dobro iskoristiti u današnjoj domaćoj produkciji koja je većinom ili dosadna ili je bleda kopija onog što je moderno na zapadu.
