Izvor: Blic, 26.Dec.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet-šop
Tako se to na srpskom piše, inače naravno engleska reč, pet shop, prodavnica za kućne ljubimce, te nije čudo što je serbizirana varijanta engleske reči, na užas jezičkih čistunaca, opšteprihvaćena. O čistuncima neki drugi put, za sada samo predlog da izmisle neke reči umesto onih stranih poput česme, čizme ili paprike, a sada o pet-šopovima.
Kada se prva prodavnica toga tipa pojavila u centru Beograda bila je to vest za televiziju. Pominjana nam, istina, i nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bila neka, mnogo šta što bi trebalo da bude vest nije bila vest i obratno. A sama prodavnica je uistinu bila novost, pogotovo u narodu gde se su se psi i mačke tradicionalno loše, skoro nikako hranili, a gde se drukčiji pristup njihovoj ishrani doživljavao kao narušavanje nekih moralnih principa i mogao izazvati žestoke izlive netrpeljivosti.
Bila je to i jedna od prvi privatnih prodavnica, u vreme u kojem je reč „privatnik" takođe bila neka vrsta uvrede – koliko smo od toga danas odmakli? – a otvorena je bila pred zla vremena. Došle su devedesete, doba kada je deset maraka predstavljalo imetak a sto maraka nedostižno bogatstvo većini ljudi ove zemlje.
Ta prva prodavnica bila je prilično skupa, ne samo za sirotinju kakva smo skoro svi bili, ali su, ipak, drugom polovinom devedesetih, pet-šopovi počeli da niču kao poslovične pečurke, vrsta malog porodičnog biznisa. Što je uticalo da i cene robe padnu, da ne morate više da vučete iz Mađarske, ako ste spadali u srećnike koji ipak mogu tamo otputovati, velike kese sa hranom sa vašeg ljubimca.
A potom se desilo još jedno čudo, hrana za ljubimca počela se pojavljivati i u samoposlugama, prvo oprezno, da bi se vremenom uvrstila u redovan asortiman svake bolje samoposluge, o hipremarketima da ne govorim.
Šta ti znači ova tema, pitaće ljutiti neko, zar nema ničeg važnijeg da se piše?
Verovatno ima, odgovaram, mada sam uveren da odnos, i promena odnosa, prema mačkama i psima – obratite pažnju na redosled, nije slučajan niti samo posledica toga što se autor više druži sa mačkama – jeste bitno pitanje iz kojeg se može zaključiti mnogo šta o jednom društvu i njegovim pripadnicima.
Ali nije uvek lako odgovoriti ni šta je važno. Pozvaću se opet na onog francuskog filosofa Bleza Paskala (1623-1662) koji je smatrao da su mnoga pitanja kojima se ljudi strastveno bave, poput Kopernikove teorije Sunčevog sistema i drugih trica, prosto razonode kojima ljudi ubijaju vreme. Oni to čine, smatrao je Paskal, da se ne bi bavili onim što je jedino bitno: sudbinom naše duše posle smrti, dakle njenim spasenjem.
Na listi važnih pitanja našeg vremena ovo pitanje nekako ne primećujem.
