Izvor: Politika, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesma duga 40 godina
Jedan od najtiražnijih sastava sedamdesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije "Pro arte" u četvrtak će nastupiti u beogradskom Domu sindikata nakon višedecenijske pauze.
O izboru mesta koncerta, pevač grupe, koja je tokom karijere prodala oko osam miliona nosača zvuka, Vladimir Savčić Čobi kaže:
– Odabrali smo Dom sindikata jer su upravo na tom mestu "Pro arte" imale poslednji nastup pre 32 godine. Te 1975. godine ja sam pravio oproštajni koncert zato što sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odlazio u vojsku. Za vreme boravka u vojsci oženio sam se, pevao sam i Titu... Svašta sam radio da dobijem ona sedmodnevna odsustva za vojnike, jer sam bio nikakav vojnik.
Kako je došlo do ponovnog okupljanja grupe "Pro arte"?
Mi o tome razgovaramo već godinu dana. Sve su se kockice bile složile kada su se pokojni Đorđe Novković i menadžer Raka Marić dogovorili da grupa nastupi na jednoj od revijalnih večeri na ovogodišnjem festivalu u Budvi, na kome sam dobio nagradu za životno delo. Nažalost, Đorđe je preminuo i od te priče nije bilo ništa. Posle izvesnog vremena, Slobo Kovačević, basista, i Šento Borovčanin, bubnjar grupe, rekli su mi: "Čobi, nemoj sada da odustaješ, kada smo se već skoro sve dogovorili", tako da smo iz nekog inata ipak rešili da se ponovo okupimo. Probe su u toku, i nadam se da će predstojeći koncert biti jedan lep događaj, jedno emotivno sećanje na sedamdesete. Imamo u novembru ugovorenu turneju po Sloveniji, posle toga su u planu i Kanada i Amerika.
Kakve su Vaše uspomene vezane za nedavno preminulog Đorđa Novkovića?
Nosim najlepše uspomene. Đorđe je bio dobar kompozitor. U znak sećanja na njega, jedini gost na predstojećem koncertu u Domu sindikata biće njegov sin i moje kumče Boris.
U čemu je tajna dugovečnosti Vaših pesama iz sedamdesetih i kako ocenjujete današnju muzičku produkciju?
Verovatno su u pitanju dobre kompozicije, tekstovi i moja specifična interpretacija. Očito je da starije pesme imaju nešto trajno u sebi. "Lola" će sigurno nastaviti svoj život i kada mene više ne bude bilo. Danas se prave pesme kratkog daha, po principu – sad je čuješ, sad je ne čuješ. Istrošili su se i autori. Čak i Bregović već neko vreme vrti svoje pesme ukrug, sličan problem ima i Kornelije Kovač.
Koji je događaj u karijeri ostavio najupečatljiviji utisak na Vas?
Posebno mi je upečatljivo bilo kad sam u Sarajevu sa "Pro artama" pobedio na "Šlageru sezone" 1972. godine sa pesmom "Nemoj, draga, plakati". Sarajevo tada nije imalo svoju diskografsku kuću, pa smo na samom početku karijere morali da se selimo zbog posla. Imali smo izbor između zagrebačkog Jugotona i beogradskog PGP-RTS-a. Kao "zabavnjaci" izabrali smo Jugoton, jer se u Beogradu uvek više preferirala narodna muzika, i onda i sad. I onda smo za "Šlager" došli u Sarajevo prvi put nakon prelaska u Zagreb. Mislio sam da će iz publike krenuti povici: "Prodane duše!", "Idite u Zagreb, ovo je Sarajevo!" i tome slično. Ali, na sreću, prevario sam se: publika nam je poklonila svoje glasove i aplauze.
Nedavno Vam je izašao solo album "Povratak". Šta ste na njemu spremili za publiku?
Publika na ovoj ploči može čuti moj prepoznatljivi stil, koji je osamdeset posto "mediteranski", jer me ljudi uglavnom pamte po tome. Na ovoj ploči otpevao sam prvi duet u karijeri, pevam pesmu sa Ekstra Nenom koja se u originalu zove "Return to Love", koju pevaju Nana Muskuri i Hulio Iglesijas, a u prepevu njen naslov je "Ti me vrati, ljubavi". Snimio sam i "Dilajlu" u originalu, inače prvu pesmu koju me je Đorđe Novković čuo kako pevam, i to sam njemu posvetio. Na "Povratku" se nalazi i jedna od najlepših pesama sastava "Pro arte" i Đorđa Novkovića "Prvi čovjek" koja je u originalnoj verziji bonus na ovom izdanju.
Mnogi Vas pamte po ulozi u TV seriji "Složna braća". Kako danas gledate na nju?
Prošlo je 12 godina od prvog prikazivanja te serije koja se već pet, šest puta reprizirala na televiziji. I dan-danas, klinci mi viknu na ulici: "Fiko, ima li kave, 'Frankove'?" ili "Ima li 'kole'?". To me posebno raduje, jer ako kupiš decu ti si završio devedeset posto posla. Žao mi je što je išlo samo sedam epizoda te serije, jer je Nele imao još tri-četiri napisane, ali baš u to doba tadašnji direktor televizije Vučelić je smenjen, i mi smo otišli u fioku u paketu zajedno sa njim.
Osim uloge u "Složnoj braći", šta izdvajate iz Vašeg glumačkog opusa?
Kaže se da svaki režiser ima omiljenog glumca, mislim da sam ja omiljen Slobodanu Šijanu. Mi smo radili "Sirote male hrčke". Žao mi je što iz zdravstvenih razloga nisam bio u prilici da glumim u najnovijem Šijanovom filmu, tako da me je na kraju zamenio Peca Ejdus. A trebalo je da igram ulogu zvezde iz bivše Jugoslavije, znači samog sebe. Bože moj, biće još uloga i pesama ako bude zdravlja.
[objavljeno: ]
