Izvor: Večernje novosti, 06.Sep.2016, 18:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pera Perašević: Život mi je produžen bar za još jednu strofu

Pera Perašević, specijalista urgentne medicine i roken rola. Muzika kao „pirotski ćilim", predivna podloga sa nedokučivim šarama. Uz „Poslednju igru leptira” naučio male tajne velikih majstora muzike Negde baš u sred srca Pere Peraševića, lekara iz Niša još od detinjatva ušunjala se ljubav prema rimama i notama. I ostala. Pored toga što je specijalista urgentne medicine, dakle svakodnevno spasava ljudske živote, Pera je i spasilac roken rola. Takvim ga vide >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << oni koji ga dobro poznaju, a kako njegovo biće, pored ljubavi krasi plemenitost, srčanost, ljudskost, muzička titula sama se nametnula. Nametnula se i večita istina da su veliki ljudi, iskreni i jednostavni, pa zato i ne iznenađuju njegove reči:- Nikada sebe nisam smatrao muzičarem. Meni je mjuza kao „pirotski ćilim". Predivna podloga sa nedokučivim šarama, po kojoj postavljam komade stilskog nameštaja. Svi moji tekstovi tako nastaju. Počeo sam u bendu „Kontra ritam” 1982. godine. Bio sam pevač, tekstopisac i kompozitor. Skidali smo i pesme „Riblje čorbe”, „Zabranjenog pušenja”, „Divljih jagoda”, „Bijelog dugmeta”... U početku neuštimovano, ali upornost je učinila svoje. Mogli smo tada da tezgarimo diljem Srbije, ali kao da sam bio u „tesnim cipelama". Falili su mi moj pečat, moja energija, moji „falš tonovi" ispevani iz samog epicentra duše.Kao da je sudbina ubrzo nametnula poznanstvo sa bendom „Poslednja igra leptira” i genijalnim Nešom. Gostovali su u Pirotu, i pored svirki pripremali su album „Grudi moje balkanske”.- Među prvima sam čuo prvu izvedbu te legendarne pesme. Krišom sam im donosio dedinu rakiju i vino. Znali su to da cene. I sada pevam „Vrati se, jer voliš stvari koje volim i ja, vrati se”. Zalud. Neša se neće vratiti. Ali žive njegove pesme. Uz njega sam naučio tehniku stvaranja pesama, rad na aranžmanu, male tajne velikih majstora muzičke kuhinje. S jeseni 1984. „Kontra ritmu” sam predložio autorskupesmu „Neko ima sreće, nekog sreća neće”. Veoma brzo postala je hit u gradu. Na „Brucošijadi” te zime u prepunoj hali „Čair”, posle par reči, više nisam ni morao pevati. Publika je pevala.Borac od rođenjaNeobičnost našeg sagovornika datira od samog rođenja. U povečerje Nikoljdana u Nišu, 1967. godine, donet je na svet kao „nedonešena beba" u sedmom mesecu. Pričali su mu da je toliko bilo hladno te večeri da se na nebu iznad grada Veliki Medved već spremao da sedne u Mala Kola i ode u toplije krajeve, ali kao da je ostao da novoređenčetu pomogne da preživi.- Kako je moje srce ostalo nesavršeno, četiri decenije kasnije kardiohirurg dr Milan Babić u Beogradu je probao da ispravi prirodne greške. Šest sati je „strugao” po mojoj „levoj komori”, strogo vodeći računa da ne odseče onaj deo gde se nalazi magacin u kome je smeštena ljubav prema ljudima, životu, muzici...Produžio mi je život bar za još jednu strofu ili barem stih i dugujem mu zahvalnost - otvorio je dušu dr Pera Perašević za "Bilje i zdravlje".Letnje raspuste provodio je u Pirotu kod bake i deke, u kući nasamoj obali Nišave. Jutrom je pravo iz kreveta uskakao u reku i plivao uzvodno prkoseći brzacima i struji koja je htela da im se povinuje. Kasnije je tako šibao i kroz „brzake života". Parče domaćeg bakinog hleba s margarinom, odlaske u dedin vinograd, pesme koje mu je pevao dok su brazdili njivu utkali su se u dušu budućeg niškog tekstopisca i interpretatora svojih pesama.- Prva postava „Kontra ritma” se raspala. Ne zameram što su, već momci u zrelom dobu, krenuli „trbuhom za kruhom". Bend u drugom sastavu postoji i dalje i sviramo uglavnom humanitarno. I dalje pišem sebi i drugima („Kerber”, „Puls”, „Proces”...)U vreme najveće ekspanzije „Kontra ritma” redovno je polagao ispite na Medicinskom fakultetu, prva, druga, treća godina u roku.- U meni su se borili "dr Džekil i mr doktor". Pre podne predavanja, posle probe, uveče svirke svuda po Srbiji. Publika nas je volela i to sam osećao. Kada sam na 4. godini, ponešen popularnošću hteo da napustim studije, tadašnja devojka, a sadašnja supruga Dragana me uzela „pod svoje" i ako nije imala veze s medicinom spremali smo ispite zajedno.Na rođendan spasao životPosle završenog fakulteta, zaposlio se u Zavodu za Hitnu medicinsku pomoć u Nišu, pa u Negotinu godinu dana, a posle u Dom Zdravlja Doljevac. Kaže nam da su ga tamošnji žitelji uredno negovali, „prskali” protiv bolesti ega, super doktora, nedodirljivog. I tako 18 godina u „kontinuiranoj službi" koja ima funkciju Hitne pomoći. Iz bogatog iskustva spasavanja života izvlači iz sećanja jednu noć.- Uoči Nikoljdana i mog rođendana 2010. godine, radio sam noćnu. Dva sata posle ponoći, uneli su pacijenta bez disanja, bez svesti, okruglih raširenih zenica. Bio je iz sela na Kosovu, dok ih bombe NATO pakta nisu raselili širom sveta. Posle mnogo godina došao je da obiđe sestru, prvi put da zajedno proslave svetog Nikolu. Na svečarskoj trpezi, pao je kao pokošon. U ordinaciji drama. Pocepah mu svečanu košulju i krenuh sa osnovnom, a onda višom životnom potporom". Gledali smo se u oči ja i „kosačica u crnom". Iz njene face sam čitao „doktore, džaba ti guliš kolena, ja sam gospodarica!” Davao sam sve od sebe da ga vratim u život i molio se svetom Nikoli. Defibrilator je pucao više od 10 puta. „Ne dam te druže”, ponavljao sam kao u bunilu. Oko 4,30 je prodisao. Srce je počelo da kuca. Ostao je živ. Nisam dokumentovao događaj,jer osim pesama ne umem ništa drugo pisati. Ali postoje svedoci. Nadasve, postoji Bog. Meni ne treba više. Sve što imam krijem u tami leve komore. Svet gledam nekim drugačijim očima - kaže nam Pera Perašević.

Nastavak na Večernje novosti...