Izvor: Politika, 04.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pekari i obućari postali kamenjari
Povratak na zanate koji imaju prođu ili – kao nekad odlazak u pečalbu
TRGOVIŠTE – Period tranzicije, sudeći po trenutnoj ekonomskoj situaciji, najbolnije se osetio u opštini Trgovište. U ovoj najsiromašnijoj komuni na krajnjem jugu Srbije privreda je odavno u kolapsu, a da nije "budžetlija", zaposlenih u lokalnoj samoupravi, zdravstvu, obrazovanju, kulturi, policiji i penzionera, ovdašnje banke i pošta ne bi imale koga da isplaćuju.
Zbog toga mnogi Pčinjani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao njihovi preci, pre šezdeset i više godina, ponovo, trbuhom za kruhom sa porodicama napuštaju ovaj kraj ili odlaze u pečalbu. Oni koji ostanu uglavnom se bave prikupljanjem šumskih plodova i lekovitog bilja, branjem (sečom) ogrevnog drveta ili prikupljanjem i cepanjem ukrasnog kamena izuzetnog kvaliteta kojeg ovaj kraj ima u izobilju.
– Pošto hleba nije bilo u pekari u kojoj sam 25 godina mesio i pekao hleb, burek i pecivo, potražio sam ga u kamenolomu pored reke. Prikupljanjem ukrasnog kamena dolazim do novca za izdržavanje supruge i dvoje dece. Pet godina nisam primio platu u preduzeću u kojem sam radio. U međuvremenu najsavremenija pekara je promenila vlasnika, a zakupci, koji se menjaju kao na traci, samo gledaju svoj interes – kaže Dragan Bojković, dugogodišnji pekar, koji sada prikupljajući ukrasni kamen mesečno zarađuje od 15 do 20 hiljada dinara mesečno.
Tako su pekari, obućari, poslastičari silom prilika postali kamenjari. Kamen iz Trgovišta tražen je u nekadašnjim republika SFRJ i širom Srbije. Svakodnevno iz ovog kraja kamioni natovareni ukrasnim kamenom, uglavnom "jedinicom" "dvojkom", "trojkom" i "peticom", svakodnevno putuju za Kragujevac, Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Vranje, Suboticu, Bijeljinu, Skoplje, Kumanovo...
– Od zanimanja kvalifikovanog poslastičara sa više od 20 godina radnog staža u "Pčinji", koja godinama ne radi, nisam mogao da opstanem i izdržavam porodicu. Zato sam se latio prikupljanja ukrasnog kamena. specijalizovao sam se za "numere" 2,5 i 3,5 – veoma tražene za pod – i uz pomoć sina i zeta zaradimo taman toliko da ima za tri porodice – kaže Vlada Stojković.
Slično kazuje i obućar ovdašnjeg pogona "Koštane" Zoran Krstić koji snabdeva vranjsko, leskovačko i niško tržište.
A. Davinić
[objavljeno: 04.11.2006.]
