Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pazl na srpski način
Mirjana Prljević, ekonomski savetnik za strateško pozicioniranje, prenosi stečena svetska znanja za bolje poslovanje naših privrednika
Pariz – Beograd relacija je na kojoj živi i radi Beograđanka Mirjana Prljević. Rođena u Beogradu, već sedam godina je i stanovnik Grada svetlosti. Ima simbolike: svojim radom želi da osvetli put našim privrednicima da bi se Srbija i srpski proizvodi još bolje pozicionirali na probirljivom svetskom tržištu. Za to imamo preduslove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali, kako Mirjana kaže, još ne poslujemo po svetskom modelu: dobro proučiti sve, pa tek onda izaći u javnost sa dobro osmišljenim marketingom, ne za jedan već za paletu naših proizvoda – vrhunskih u svakom pogledu. Naravno, čast izuzecima.
– Ako imate razbacane pazle od kojih pokušavate da složite sliku, kombinujete i kombinujete, ali teško ide i potrebno je mnogo vremena da biste je načinili. Međutim, kada imate pred sobom sliku koju treba da napravite, slaganje pazli je jednostavnije i brže. Tako vam je i sa proizvodnim aktivnostima firme i sa proizvodima. Ako tačno znate šta treba da proizvodite i plasirate i na domaćem i na stranom tržištu, vi se na njemu lakše pozicionirate. Strategija pozicioniranja, koja predstavlja načine i sredstva da biste ostvarili zadate ciljeve, čini vaš plan i program, ali samo pozicioniranje nije ono što ste vi učinili za vaš proizvod ili firmu već ono što ste učinili za potrošačevu svest u poimanju vašeg proizvoda ili firme – objašnjava energična devojka koja je sa 26 godina imala firmu u Beogradu, a od 2001. i u Parizu.
Mirjana smatra da kod nas još nema dovoljno razvijene mreže podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, koji su i šansa da se reši goruća nevolja velikog broja nezaposlenih.
– Kada se tačno zna šta je privredni potencijal zemlje, kod nas je to recimo sve s prefiksom etno, onda je lakše i postići taj cilj: efikasna preduzeća i dobra pozicija u svetu. Umrežavanje preduzeća u klastere, odnosno grozdove, učinilo bi mnogo efektnijim našu ponudu jer bi se sam sinergijski efekat ostvarivao ne samo na domaćem već i na stranom tržištu. Ako kažemo da je kiseli kupus naša specijalnost, onda se ne može koristiti naš kupus a strana tehnologija kiseljenja, već se on mora ukiseliti na tradicionalan način, kako se ovde činilo vekovima. Isto važi i za slatko. Kažemo: Mi imamo slatko, ono je, na primer, naš brend (inače, mislim da se ova reč kao i samo pozicioniranje ne koristi baš uvek pravilno). Moramo da pođemo od toga da i drugi imaju slatko, ali ga prave na drugačiji način. Napravimo ga mi onako kako su to činile generacije žena ovog podneblja i eto našeg proizvoda i za domaće i za strano tržište – objašnjava Prljevićeva.
Naša sagovornica je uverena da je neophodno da se svetu predstavljamo kroz jedan "Jedinstveni Paket Ponude".
– Kada, na primer, lepo objedinite obilazak Kalemegdanske tvrđave uz posetu našim manastirima i etnoselima, i sve to uz degustaciju odabranih jela i pića, to onda može biti jedan turistički paket ponude. Više takvih paketa dovelo bi, pravilnim odabirom i objedinjavanjem, do finalnog srpskog paketa.
Mirjana kaže i da u svetu prvo dobro prouče svoje mogućnosti, oslušnu zahteve tržišta i neguju tradiciju, pa se tako i danas misli da je najbolja brazilska kafa, iako ju je sada na svetskom tržištu kvalitetom nadmašila ona iz Somalije... Važna je pozicija države u svesti potrošača. Zato nas još pamte po Titu, Olimpijadi u Sarajevu, možda po nekom sportisti ili nesvrstanima, ali u skorije vreme svako će odmah reći: "A, ha! Milošević, bombardovanje, izbeglice, Kusturica...".
– Zato se prave objedinjeni paketi ponude za jednu državu, koji se na više frontova bore za bolju poziciju u svesti stranaca – objašnjava Prljevićeva, kojoj je pozicioniranje proizvoda i firmi uža specijalnost, a dosadašnji renome doneo i ulogu savetnika Asocijacije industrijalaca u Francuskoj za region bivše Jugoslavije.
Ulazeći u naše firme kao stručni konsultant, Mirjana se često suočava sa direktorima koji, umesto da je saslušaju, prvo počinju priču šta valja činiti, dok je u svetu obrnuto: ako vas potraže kao stručnog konsultanta, prvo će proučiti vašu biografiju, raspitati se za vaše reference i pažljivo vas saslušati, jer dobro znaju da ekonomski eksperti daleko bolje poznaju kretanja na tržištu nego oni zaokupljeni samo pozicijom svoje firme i njenom proizvodnjom.
– Mlađi vlasnici firmi su spremniji da prihvate dobar savet nego stariji. Treba znati da čovek koji vodi firmu ne može sve sam da postigne. Neophodno je da se okruži dobrim timom stručnjaka i samo će tako stići do željenog cilja: do uspeha kome teži. Tada pazl dobija puni smisao jer samo ako ste okruženi kvalitetnim saradnicima i sami ćete biti kvalitetniji.
--------------------------------------------------------------------------
Kult ručka
– Ovde će vas prvo pozvati na ručak pa će tek onda biti reči o poslu. U Francuskoj i uopšte na Zapadu prvo ćete završiti posao zbog koga ste pozvani, a zatim sledi poziv na ručak, koji možete i da odbijete i niko vam to neće uzeti za zlo. Ovde odbiti ručak uoči posla nalikuje uvredi – primećuje Mirjana.
Snežana Radovanović
[objavljeno: 07.12.2006.]
