Izvor: Press, 15.Mar.2013, 19:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pavković, Lukić, Šainović i Ojdanić negirali krivicu
Prvostepenom presudom, Tribunal je, 29. februara 2009, osudio na po 22 godine zatvora Nikolu šainovića (64), bivšeg potpredsednika Vlade SRJ, Nebojšu Pavkovića (66), koji je bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i načelnika štaba MUP na Kosovu, generala Sretena Lukića (57).
Na po 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina na Kosovu, nepravosnažno su bili osudjeni bivši načelnik Generalštaba VJ general Dragoljub Ojdanić (71) i komandant Prištinskog korpusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << VJ general Vladimir Lazarević (63). Bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, Tribunal je oslobodio krivice.
Na kraju rasprave o žalbama tokom koje su odbrane zatražile oslobadjanje, a tužilaštvo da kazne budu "značajno povećane", četvorica nepravosnažno osudjenih izjavila su da su na Kosovu
delovala u odbrani zemlje od terorističke OVK koja je nastojala da otcepi pokrajinu i istovremenih napada NATO iz vazduha.
Nikola šainović rekao je sudijama da je na Kosovu radio kao "državni službenik" koji "nema pravo da izbegava odgovornost i u tom smislu, ja stojim pred vama".
Opisujući "izuzetno složen" i intenzivan sukob na Kosovu, šainović je kazao da je OVK koristila civile i da je to, uz NATO bombardovanje, dovelo do "strahovitih ljudskih žrtava".
"Patiću zbog toga do kraja života", kazao je šainović.
Napomenuo je, medjutim, da Tribunal sudi samo jednoj strani u sukobu I da je u poslednjih deset godina pokušavao da dokaže da nije kriv zbog "iskrivljene slike" koju je o zbivanjima stvorilo tužilaštvo.
Kao značajan zaključak prvostepene presude, šainović je istakao da vlasti u Beogradu nisu bile krive za krah pregovora u Rambujeu, u kojima je, kako je rekao, učestvovao verujući da je mir moguć.
"Prvostepeno veće me je osudilo za nešto u čemu nisam učestvovao I za poziciju na kojoj nisam bio", tvrdio je šainović, ocenjujući da je presuda "sustinski daleka od stvarne situacije".
General Nebojša Pavković izjavio je da mu, nasuprot presudi, šainović nikada ništa nije naredjivao, a da i jeste, ta naredjenja ne bih prihvatao. Dodao je da "ne zna zašto je šainović ovde".
Pavković je negirao i da je dobijao direktna naredjenja od tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
"Poražavajuća činjenica za mene je što sam optužen za rat protiv svog naroda, jer su Albanci moj narod", kazao je general.
Sukob na Kosovu bio je, po Pavkoviću, izmedju ""nelegalne OVK koja je terorističkim sredstvima pokušala da ostvari separatističke ciljeve" i VJ i MUP Srbije koji su nastojali da "suzbiju terorizam".
"Klimu terorizma na Kosovu i Metohiji nisu proizvele snaga bezbednosti nego OVK", rekao je Pavković, podsećajući da je OVK u leto 1998. kontrolisala 75 odsto teritorije Kosova i Metohije.
U ofanzivi snaga bezbednosti kojom je do oktobra te godine OVK suzbijena, kazao je Pavković, "nije bilo zločina, svi civili koji su se raselili, vratili su se".
Posle sporazuma o primirju u jesen 1998., OVK je nastavila da napada snage bezbednosti, a zatim je usledio napad NATO od kojeg "smo se branili kako smo znali i umeli", rekao je Pavković.
Raseljevanje stanovništva Kosova, on je prikazao kao posledicu svih sukoba koji su se u pokrajini dogadjali od 1981. godine. Naznačio je da je u optužnici navedeno pomeranje stanovništva iz 13 opština, tvrdeći da u preostalih 16 opština nije bilo pokreta civila zato što tamo "nije bilo terorista".
"Kampanja NATO dosta je doprinela da se pomeri stanovništvo", rekao je general Pavković, navodeći da je Kosovo bombardovano više od 1.700 puta, a Priština u 406 navrata.
General Vladimir Lazarević izjavio je da je NATO preduzeo "klasičnu spoljnu agresiju" protiv SRJ, a da je "prvi i peti ešalon" alijanse bila teroristička OVK.
Tokom te agresije, ocenio je Lazarević, sprovedena je "praktična simulacija egzodusa albanskih civila".
General je kazao i da NATO "nije birao ciljeve", već je bombama zasipao "granično područje", "gusto naseljene gradske četvrti" I kolone albanskih civila koji su se vraćali kućama.
"NATO komandanti naredili su masakre tih civila", tvrdio je Lazarević, precizirajući da je alijansa ubila 500 civila i srušila 700 objekata.
Albanski civili premeštani su "po naredjenju terorista", rekao je bivši komandant Prištinskog korpusa VJ, ali je "u uslovima rata I paklenog haosa stanovništvo tražilo spas u pokretima" kao i u drugim sukobima.
"Više stotina hiljada Albanaca imalo je veru da će preživeti zu pomoć snaga odbrane", odnosno Prištinskog korpusa koji se nalazio "u strategijskoj klopci i u nemogućoj misiji", kazao je Lazarević.
Po Lazareviću, to se "ne može zamaskirati zamenom teza, pravnim akrobacijama i abolicijom onih koji su to izazvali".
Policijski general Sreten Lukić izjavio je da saučestvuje sa svim žrtvama "tog nesrećnog rata". Kazao je da je na Kosovo otišao "ne dobrovoljno, nego po sili zakona" i da je radio na zašstiti svih
čiju je bezbednost ugrožavala teroristička OVK.
"štab MUP Srbije na Kosovu nije bio komanda, a ja nisam bio komandant, ni de jure, ni de fakto", tvrdio je Lukić. Rekao je da su mu ovlašćenja bila izuzetno ograničena i da nikoga nije mogao da
smeni, niti disciplinuje.
Kao komandanta policijskih snaga na Kosovu, Lukić je označio tadašnjeg pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, generala Obrada Stevanovića.
O upućivanju Stevanovića na Kosovo, po Lukiću, odlučio je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković u dogovoru s predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem. Stevanović je bio "general od najvećeg poverenja" Stojiljkovića i Miloševića.
I Stojiljković i Milošević bili su optuženi za zločine na Kosovu, ali se Stojiljković ubio 2001. godine, a Milošević je umro tokom sudjenja pred Tribunalom.
Lukić je tvrdio da je hapsio počinioce zločina na Kosovu, uključujući vojnike i policajce, zbog čega su mu, kako je rekao, pretili politički lideri Srba na Kosovu.
"Nisam kriv ni za jedan zločin za koji sam osudjen. Ni za jedan taj zločin tada nisam znao. Za uzp saznao sam iz optuznice. NIkada nisam znao za plan, nameru i cilj da se proteraju kosovksi albanci. ni
direktno ni indirektno tako nešto niko od mene nije zahtevao. A i da jeste, sigurno ne bih u tome učestvovao", rekao je Lukić.
Kazao je i da nije bio miljenik ni čovek od poverenja Miloševića I ministra Stojiljkovića i da je od njih doživeo "samo poniženje I degradaciju".
Lukić je pozvao žalbeno veće da "ispravi nepravdu" za koju je tvrdio da mu je nanenta prvostepenom presudom.
Konačnu presudu šainoviću, Pavkoviću, Lazareviću i Lukiću, Tribunal će izreći naknadno.
šainović, Pavković i Lukić su prvostepenom presudom bili označeni kao kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja stotina hiljada albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999, čiji je cilj bila - kako je tvrdila i optužba - "promena etničke ravnoteže radi zadrzavanja srpske kontrole" nad pokrajinom.
Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova.
Za pomaganje i podržavanje deportacije i prisilnog premeštanja proglašeni su krivim generali Ojdanić i Lazarević.
Na presudu su se žalili svi osudjeni, ali i tužilaštvo. General Ojdanić nedavno je povukao žalbu, prihvatajući nalaze iz prvostepene presude i kaznu, a zatim je, u njegovom slučaju, od žalbe odustalo i tužilaštvo.
Optuženi šainović i Ojdanić su u pritvoru Tribunala od proleća 2002.,kada su se dobrovoljno predali. Pošto će mu uskoro isteći dve trećine pravosnažne kazne, general Ojdanić ima pravo da zatraži prevremeno oslobadjanje.
Generali Pavković, Lazarević i Lukić dobrovoljno su se predali sudu 2005.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
