Izvor: Blic, 07.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partizane i četnike deli Dan ustanka
Partizane i četnike deli Dan ustanka
Srbija je, verovatno, jedina država u Evropi koja stidljivo obeležava dan borbe protiv fašizma. Sedmi jul, kada se nekada obeležavao Dan ustanka naroda Srbije, već pet godina nije državni praznik. Nije toliko bitan datum niti da li će se praznovati, ali nije mudro to što je Srbija 'zaboravila' da bar jedan dan u godini posveti sećanju na borbu protiv fašista.
Iz Ministarstva rada najavljeno je da će polaganjem venaca na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ustaničko obeležje u Beloj Crkvi danas biti održana centralna proslava 7. jula, Dana ustanka. U tome neće učestvovati niko od najviših republičkih funkcionera. Inače, ovaj datum više nije praznik od donošenja Zakona o državnim i drugim praznicima 2001. godine. Nije to ni 13. maj, dan kada je, kako tvrde simpatizeri četničkog pokreta, 1941. godine đeneral Draža Mihailović sa Ravne gore poveo ustanak protiv nemačkog okupatora.
- U Zakonu o državnim praznicima izostavljeni su datumi iz 20. veka zbog velikih neslaganja koja po tim pitanjima postoje u društvu - objasnio je za 'Blic' Čedomir Antić, istoričar i član komisije koja je izradila nacrt pomenutog zakona. Antić, koji je i funkcioner G17 plus, smatra da dan obeležavanja borbe protiv fašizma ne bi trebalo da budu ni 7. jul, ni 13. maj, već 28. septembar.
- To je dan koji ja nazivam danom nacionalnog ponosa. Tog dana 1941. pao je Gornji Milanovac, prvi grad koji je oslobođen u okupiranoj Srbiji, a oslobodili su ga četnici i partizani zajedno - objašnjava Antić.
Podsetimo, 7. jula 1941. komunista Žikica Jovanović Španac ubio je žandarmerijskog narednika Bogdana Lončara što je označeno kao početak ustanka u Srbiji. Po okončanju Drugog svetskog rata kafana u Beloj Crkvi ispred koje je Španac ubio žandarma pretvorena je u Muzej NOB. U porti crkve Svetog Georgija sahranjen je ubijeni žandarm kome je tek po silasku komunista sa scene pre nekoliko godina podignuto i spomen-obeležje.
General Slavko Popović, predsednik Republičkog odbora SUBNOR-a, i dalje smatra da je najbolji datum za obeležavanje borbe protiv fašizma 4. jul, nekadašnji Dan borca, odnosno, dan kada je partizansko rukovodstvo donelo odluku o početku borbe protiv okupatora.
Potpredsednica SPO Sanja Čeković kaže da je, što se te stranke tiče, ustanak protiv okupatora počeo 13. maja 1941. na Ravnoj gori, ali se slaže da bi za dan borbe protiv fašizma trebalo izabrati datum s kojim bi se složili i četnici i partizani.
- Pošto je Srbija tek nedavno postala samostalna država, očekujem da će Skupština već ove godine odrediti adekvatne državne praznike. Među njima mora biti i dan borbe protiv fašizma koji će pomiriti četnike i partizane, budući da su i jedni i drugi dali jednak doprinos toj borbi - kaže Čekovićeva za 'Blic'.
Umesto da Srbija i Srbi ističu svoje učešće u borbi protiv Hitlerove koalicije te činjenice se zaboravljaju a perjanicu otpora preuzeli su drugi, manje zaslužni. Činjenice su jasne i kada je reč o žrtvama i prvim otporima i sastavima jedinica... Valjda je samo u Srbiji važilo pravilo surove fašističke odmazde 100 za jednog, zbog čega je nemački okupator streljao hiljade civila.
Nenad Čaluković - Dejan Vukelić
