Izvor: RTS, 05.Maj.2015, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament o pravu na suđenje u razumnom roku
Skupština Srbije raspravljali o predloženom zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Poslanici su razmatrali i dopune Zakona o sudijama, izmene Zakona o privatnom obezbeđenju, kao i ratifikaciju nekoliko sporazuma i dokumenata.
18.39 - Poslanici završili raspravu, nastavak sednice u sredu.
15.39 - Selaković: Za tri meseca 15 miliona dinara za obeštećenja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 11.50 - U srpskim sudovima ima nešto manje od milion starih predmeta, istakao ministar Nikola Selaković.
11.10 - Ministar pravde Nikola Selaković obrazlaže poslanicima predložena zakonska rešenja.
10.15 - Postavljanjem poslaničkih pitanja počela sednica Skupštine Srbije.
Obrazlažući Predlog Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ministar pravde Nikola Selaković rekao je da u srpskim sudovima ima nešto manje od milion starih predmeta.
Selaković je napomenuo da je, prema izveštaju o radu sudova iz 2014. godine, broj predmeta starih od pet do 10 godina 713.521, a da je broj predmeta koji su stariji od decenije nešto veći od 239.000.
"Stanje u našim sudovima je alarmantno. To je nešto manje od milion starih predmeta", rekao je Selaković, koji je napomenuo da je kontrolisanje razvoja postupka u vremenu srž suđenja u razumnom roku.
Uz napomenu da je sporo sudstvo danas jedan od najvećih problema evropskih država, srpski ministar pravde je kazao da se predloženim zakonom predviđaju dva pravna sredstva za ubrzanje postupka - prigovor i žalba.
Kako je objasnio, o njihovoj opravdanosti odlučuju predsednici sudova, a postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora.
Novim zakonskim rešenjima, prema Selakovićevim rečima, priznaje se pravo na novčano obeštećenje ukoliko je stranci povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i to od 300 do 3.000 evra, što je nešto više od osam prosečnih plata u Srbiji u 2014. godini.
Selaković je naveo i da postoji niz činilaca koji pogoduju brzini suđenja, da su među njima nestabilni pravni poredak, nedovoljna pripremljenost za primenu zakona, protivrečnost zakona, odsustvo pravne svesti, nizak nivo društvene discipline, preopterećenost sudova, kao i nemarnost i neposvećenost sudija, ali da sudije nisu jedini krivci za sporost suđenja.
"U Srbiji je došlo na red da se zaštiti pravo građana, ali i drugih pravnih subjekata na suđenje u razumnom roku. Zaštita prava građana mora da dovede do ubrzanijeg i delotvornijeg rada sudija, a to znači i do veće zaštite prava građana", rekao je ministar pravde.
Poslanica SNS-a Biljana Pantić Pilja rekla je da je novim rešenjima predviđeno da će stranka, ukoliko smatra da sudija odugovlači postupak, moći da podnose prigovor, odnosno žzalbu predsedniku suda koji će o njoj odlučivati.
Opoziciona Socijaldemokratska stranka je u raspravi poručila da je predloženi zakon "lepo parče papira", ali i upitala da li će ono zaista nešto i promeniti ili će, što se često dešava sa srpskim zakonima, ostati samo "mrtvo slovo na papiru".
Vlada Srbije, koja je predložila zakon, navela je u obrazloženju da je Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava izgubila mnoge sporove zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je, kao osnovni cilj predloženog zakona, postavila da se predvide delotvorna pravna sredstva koja bi omogućila zaštitu ustavnog prava na suđenje u razumnom roku.
Poslanici će razmatrati i dopune Zakona o sudijama, izmene Zakona o privatnom obezbeđenju, kao i ratifikaciju nekoliko sporazuma i dokumenata.
Reč je o sporazumima Srbije i Rusije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka i Srbije i Albanije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, kao i potvrđivanju Protokola broj 15 kojim se menja Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Odbijen predlog o anektnom odboru za pad helikoptera
Demokratska stranka ponovo je parlamentu predložila da formira anketni odbor o udesu vojnog helikoptera, u kome je poginulo sedam ljudi, što poslanici nisu prihvatili.
Poslanica DS-a Gordana Čomić predložila je parlamentu da se u dnevni red nove sednice uvrsti tačka "obrazovanje anketnog odbora za utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do pada helikoptera".
Demokrate su i polovinom aprila tražile od parlamenta da formira anketni odbor o tom udesu, kako bi se utvrdile okolnosti pada vojnog helikoptera 13. marta, ali je republički parlament i tada odbio taj predlog.
U nesreći su stradali pilot Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Drajić, mehaničar letač zastavnik Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anestetičar Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović iz Novog Pazara, koju je helikopter prevozio na lečenje u Beograd.
