Izvor: Politika, 02.Jun.2010, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parizer loš za stomak, ali dobar za novčanik
Iz dana u dan trgovci beleže sve veću tražnju jeftinijih prerađevina od mesa. – Ishrana zavisi od dubine džepa ali i od navika
Pojedini trgovci koji su ponudu obogatili i organskim voćem i povrćem, bili su nedavno primorani da ih povuku sa rafova. Ove namirnice uzgajane bez hemije, a čija je cena gotovo trostruko veća od cene „običnog” voća, veliki je zalogaj za našeg kupca. Novčanik, kažu trgovci, diktira sadržaj korpe, a istu sudbinu dele i drugi proizvodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji imaju jeftiniju i često manje kvalitetnu alternativu.
Bira se najjeftinije, primećuju prodavci, pa se češće u korpi nađu prerađevine od mesa poput viršli, parizera ili paštete, nego kvalitetniji proizvodi. Suncokretovo ulje traženije je od maslinovog, a dva litra gaziranog soka koji neretko staje koliko i litar voćnog, mnogima je dovoljan razlog za odluku o kupovini.
– Primećujemo da kontinuirano raste učešće jeftinijih proizvoda poput parizera i pašteta, dok se smanjuje tražnja trajnih suvomesnatih proizvoda i trajnih kobasica – kažu u „Delta maksiju”.
Cena je, reklo bi se, mnogima ispred kvaliteta. Dovoljno je podsetiti da kilogram ćuretine često košta i više od 400 dinara, a ćureće salame manje od 200. Za kilogram pilećih grudi valja izdvojiti više od 300 dinara, a posebna kobasica od iste vrste mesa neretko na sniženjima može da se kupi i za 150 dinara. I dok pola kilograma posebne kobasice staje koliko i 50 grama pršute, uvrežilo se mišljenje da hraniti se zdravo, znači i skupo.
Nutricionisti to uglavnom demantuju i poručuju da ishrana zavisi i od navika. Ekonomski momenat, ipak je neizbežan, budući da je potrošnja mleka, mesa, voća i povrća u Srbiji višestruko manja nego u zemljama Evropske unije. Liste najprodavanijih artikala u gotovo svim većim trgovinskim lancima pokazuju da su od voća jedino banane među prvih deset proizvoda.
I dok su viršle većinom omiljeni doručak, a za užinu čips začinjen gaziranim sokom, nutricionisti nude alternativu.
– Kao ekonomski isplativu i zdraviju alternativu doručku sa parizerom ili paštetom, preporučujem musli ili žitarice.
Umesto hleba, viršli, majoneza, kečapa i čaše punomasnog mleka, zdrav obrok podrazumeva integralni hleb, krišku mladog sira i čašu niskomasnog jogurta. Alternativa su kvalitetni, mladi, a ne masni sirevi i kačkavalji. Dobar obrok je i kuvano jaje u kombinaciji sa salatom, jogurtom ili šoljom čaja, a uvek je dobar i voćni doručak – savetuje Ana Todorović, nutricionista iz Doma zdravlja „Savski venac”, dodajući da je mnogo teže pronaći zamenu za čips.
– U praktičnim su pakovanjima i na njihovoj strani su loše navike potrošača. Ali, uvek se umesto grickalica može kupiti sveže voće, dok voćni jogurt u toku radnog vremena može da bude odlična zamena za gazirani sok – savetuje Todorovićeva.
Sledeći ovakve savete, čini se da je moguće za istu cenu promeniti navike u ishrani. Pakovanje od 250 grama viršli u proseku košta nešto više od 100 dinara, koliko staje isto pakovanje muslija. Velika kesa čipsa neretko košta koliko i kilogram jabuka. Ipak, iz dana u dan trgovci beleže rast prodaje slanih zanimacija.
– U kategoriji slanih konditora, gde spadaju čips, flips, štapići, perece, ribice, krekeri, kikiriki, lešnik i bademi, u ponudi imamo više od 300 proizvoda, a primetno raste tražnja čipsa, kojih imamo više od 50 vrsta. Tu su običan slani, tortilje i čipsevi sa dodacima – objasnili su u „Maksiju”.
Trgovci kažu da se svetski trendovi kreću u pravcu popularizacije zdrave hrane, pa su u svetu sve traženiji pirinčani čips, integralne grisine, a u proizvodnji ovih proizvoda koristi se maslinovo ulje. Ali, dodaju, taj svetski trend nema značajniji uticaj na potrošnju u Srbiji.
Isto je i sa uljem. Suncokretovo ili maslinovo, takođe zavisi od dubine džepa. Litar najjeftinijeg suncokretovog može se naći za manje od 90 dinara, a kvalitetna maslinova neretko su desetostruko skuplja. U čemu je razlika?
– Maslinovo ulje ima veću nutritivnu vrednost, hranljivije je i blagotvorno je za srce i krvne sudove, naročito ukoliko se unosi sveže, sa salatama. Suncokretovo nije štetno, jer su i masnoće potrebne organizmu, ali je problem što ima visokozasićene masti koje se ne preporučuju gojaznim osobama i onima sa visokim pritiskom – savetuje Todorovićeva.
S. Despotović
[objavljeno: 02/06/2010]
