Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2019, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panel o odnosima Srba i Albanaca
Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas na Tanjugovom panelu o odnosima Srba i Albanaca da dva naroda treba iskreno da razgovaraju o problemima i da ne misli da su interesi Srba i Albanaca suprotstavljeni samo, kako kaže, treba pronaći zajednički imenitelj.
Dačić je rekao da pored toga što treba otvoreno razgovarati o problemima, treba videti i kako dva naroda mogu da pomognu jedni drugima.
On je naveo da su diskusije poput današnje potrebne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jer su važne za poboljšanje odnosa između dva najveća naroda na Balkanu.
"Hvala svima koji pomažete u tome. I novinskim agencijama koje imaju važnu ulogu u kreiranju javnog menja, kao i ambasadi Norveške", rekao je Dačić na panelu koji je organizovan u rezidenciji norveškog ambasadora.
Navodeći da su odnosi Srbije i Hrvatske značajni za region, Dačić je istakao da su isto tako značajni i odnosi između srpskog i albanskog naroda, i primećuje da "to nije pitanje od juče".
Ministar ukazuje da je važno da se sva pitanja rešavaju, jer, kako kaže, u suprotnom postaju sve veći problem.
On je učesnicima panela preneo da je izašao sa zajedničke sednice vlada Srbije i Republike Srpske kako bi prisustvovao događaju u rezidenciji norveškog ambasadora i napomenuo da to nije rekao slučajno.
"Kada pričamo o Albaniji, svakako treba da pričamo i o Kosovu. A kada pričamo o Srbiji, valjda je svima jasno, da treba da pričamo i o Republici Srpskoj. Mi imamo pristup da se ne destablizuje BIH, da se očuva mir i stabilnost. Bio bih zadovoljan da svi imamo takav pristup", rekao je Dačić.
Ministar je preneo i lično mišljenje da smatra da je sve probleme između srpskog i albanskog naroda trebalo rešavati sa Albanijom od početka, jer bi, ocenjuje, rešenja bila čistija od priznavanja jednostranih odluka Prištine.
"Mislim da imamo zajedničke interese, a nisam siguran da se ponašamo u skladu sa njima, često se ponašamo suprotno od toga", rekao je Dačić.
Primetio je i da često "ogovaramo" jedni druge kod nekih trećih, "kao da su nam oni bliži od nas koji živimo na istom prostoru".
Panel u Ambasadi Norveške
Drugi panel u organizaciji Novinske agencije Tanjug, o odnosima Srba i Albanaca, otvoren je danas u rezidenciji Norveške ambasade.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić rekla je da je prvi panel o srpsko-albanskim odnosima, na temelju istraživanja javnog mnjenja unutar dve najbrojnije nacije na Balkanu, održan pre skoro pola godine, a okolnosti koje te odnose generišu, kako kaže, nisu se promenile.
"Možda su čak i zaoštrenije, a na pitanju Kosova se, uglavnom, prelamaju", primetila je Đukić.
Kako je ocenila, to današnji razgovor na temu odnosa dva naroda čini još aktuelnijim.
"Vraćamo se na ovo istraživanje i ovu temu zato što mislimo da pogled iz jednog šireg ugla - o međusobnoj percepciji i tačkama sporenja između Srba i Albanaca - može biti od pomoći da nađemo put na kojem je moguće pomiriti naše interese", rekla je Đukić.
Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad rekao je da je Norveškoj drago što može da podrži projekte kao što je istraživanje koje će danas biti predstavljeno, jer sve što se tiče Evrope, tiče se i njih.
"Mi možemo sa kažemo da se delimo po jeziku, udaljenosti kulturi, ali delimo zajedničke vrednosti i želju za razvojem regiona, što zavisi od svih država u regionu", rekao je Bjornstad i ocenio da je inicijativa Tanjuga za ovo istraživanje veoma dobra.
Ambasador se nada da će projekat doprineti da se shvate gde su poteškoće i kako da budu otklonjene.
Kosovo i Metohija glavno spoticanje u odnosima Srba i Albanaca
Kada se uporede stavovi Srba i Albanaca, uočava se da su i jedni i drugi malo zainteresovani za međusobni odnos, a pitanje Kosova i Metohije izdvaja se kao glavni kamen spoticanja u poboljšanju odnosa dva naroda, koji je loš i to najviše zbog nepoznavanja jedni drugih i predrasuda
To je pokazalo danas predstavljeno istraživanje "Odnos srpskog i albanskog naroda, perspektiva tog odnosa, tačke sporenja, mogućnosti i polja saradnje".
Istraživanje koje je uradila agencija Faktor plus, na inicijativu Novinske agencije Tanjug, urađeno je na 2.000 ispitanika - po 1.000 Srba i Albanaca, a pokazalo je da su Srbi ti koji su veoma zainteresovani za odnos sa Albancima, veliki je broj i onih kojima je stalo da odnosi budu korektni, što je takođe više izraženo kod građana Srbije.
Kod građana Srbije, muškarci su zainteresovaniji za odnose između Srba i Albanca - 32 odsto, kod žena 17 odsto, a što se tiče Albanaca, i kod njih se javlja polna razlika u istom smeru kao i kod Srba, muškarci -21 odsto su zainteresovaniji nego žene - devet odsto.
Koliko se poznaju Srbi i Albanci?
Kako je naveo glavni istraživač i direktor agencije Faktor Plus Vladimir Pejić, da bi se govorilo o odnosima neophodno je bilo ustanoviti koliko se međusobno poznaju građani Srbije i Albanije, a istraživanje je pokazalo da veoma mali broj njih poznaje nekog Srbina ili Albanca.
To nepoznavanje utiče na odnose dva naroda, navodi Pejić i dodaje da su predrasude jedan od glavnih uzročnika za nedovoljno dobre odnose.
Srbi imaju negativniji stav prema Albancima - 64 odsto, nego Albanci prema Srbima - 59 odsto, pokazalo je istraživanje, a Pejić kaže da pored svih problema sa kojima se susrećemo, međusobno nepoznavanje je jedan od glavnih razloga za tako lošu sliku.
I građani Srbije i građani Albanije imaju negativan stav o drugom, još postoje predrasude, a jedni druge vide kao agresivne, što je, kako ocenjuje Pejić, i dosta opasno.
"Srbi Albance vide kao lojalne, sujeverne, što je zanimljivo jer Albanija je dugo bila komunistička zemlja i vera nije imala veliku ulogu", napomenuo je Pejić.
Gotovo polovina ispitanika i u Srbiji i Albaniji smatra da sličnosti između dva naroda ne postoje, a mali broj njih vidi sličnost u istorijskom poreklu i geografskoj pripadnosti.
Trećina ispitanika se izjasnila da bi posetila drugu zemlju, što Pejić ocenjuje kao ne toliko loš rezultat i dodaje da je loše to što polovina ispitnih ne bi pristala da rade jedni sa drugima, što je malo bolji rezultat nego kada je u pitanju suživot jednih sa drugima.
"Tri četvrtine ne bi pristalo da budu komšije jedni drugima, a kada je brak u pitanju - tu je isključiv podatak, čak 92 odsto Srba i 85 odsto Albanaca nije spremno na brak sa drugim navedenim narodom", kaže Pejić.
Kao posledica loših odnosa ubedljivo se izdvaja pitanje Kosova
Kao posledicu loših odnosa između dva naroda, istraživanje je pokazalo da se ubedljivo izdvaja pitanje Kosova, makar što se tiče Srba, rekao je Pejić i naveo da su Albanci nešto manje zainteresovani za Kosovo, jer ih manje dotiče u smislu svakodnevnog života.
I jednima i drugima je vrlo važno da se postigne rešenje u vezi Kosova i Metohije i da se uspostave bolji odnosi, a na pitanje od čega zavisi u kom pravcu će se kretati odnosi dva naroda, najviše odgovora je da će to zavisiti od rešavanja pitanja Kosova i Metohije, za šta se gledišta Srba i Albanaca razlikuju.
U odnosu na pre pet godina, kada je takođe rađeno istrazivanje o odnosima Srba i Albanaca, nema nekih velikih promena, kaže Pejić i ocenjuje da je to logično s obzirom na stalne tenzije u vezi Kosova i Metohije.
Upitani šta bi dobro donelo to ukoliko bi saradnja dva naroda bila na višem nivou, građani Srbije i Albanije navode ekonomiju kao vrlo bitan segment, koji zavisi od odnosa dve zemlje, kao i opštu sigurnost i stabilnost, kojima i jedni i drugi teže nevezano za odnose.
Zajednički cilj i jednima i drugima je samo Evropska unija, a pored toga nema nešto što bi bilo bitno.
"Očigledno je da težnja za ulazak u EU može da bude kohezioni faktor i da stvori uslove za bolje odnose", rekao je Pejić.
Političari negativno utiču na odnos Srba i Albanaca, mišljenja su građani te dve zemlje, a kao kamen spoticanja najviše vide pitanje Kosova i Metohije, navodi Pejić.
Na pitanje da li bi ekonomska i politička saradnja pomogla dvema zemljama u odnosima sa Rusijom, SAD, EU, Kinom, kod građana postoje razlike, ali očigledno je da saradnja Srbije i Albanije doprinosi boljem životu u tim zemljama, kao i odnosima sa velikim silama, prema mišljenju ispitanih.
"Odnosi bi bili bolji da se umešaju velike sile, u Srbiji Rusija, u Albaniji EU i SAD, ali najbolje rešenje je da se umešaju sve te sile", naveo je Pejić komentarišući rezultate istraživanja na pitanje da li bi umešanost velikih sila doprinela poboljšavanju odnosa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
