Izvor: Vesti-online.com, 11.Apr.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pajtićev autogol

Koliko ste puta nailazili na ljude koji iskreno zaziru od Lazareve kletve i na one koji ne veruju u narodno predanje da je Vuk Branković bio izdajnik. Ne prođe nijedno kafansko nadmudrivanje, a da se neko od učesnika ne izjasni da je za Srbiju najbolje da se rukovodi Miloševim stopama lukavog pregovarača do onih koji daju desnicu ruku za Karađorđevu sablju i junačko srce.

 

Bezbroj je tih podela i neprijatelju ne treba svetlo oružje da porobi Srbe. Dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je da se uporno radi na produbljivanju njihovih međusobnih razlika. U duhu Eštonove - sunarodnički jaz može da bude uzak, ali važno je da bude dubok. Iz krajnosti u krajnost, a opet u uverenju da je njihovo viđenje najautentičnije, jedni će strahovati da sadašnji srpski režim pristaje na priznanje nezavisnog Kosova, jer im je zauzvrat obećano da će moći da ukinu autonomiju Vojvodine (!?), budući da je opšte znano da je posle Kosova na redu Vojvodina, ako je ne preteknu Sandžak i jug centralne Srbije.

Tu su i oni koji veruju da Srbi sa severa zapravo neće više da trpe beogradska prazna obećanja i da se ne radi o secesionizmu već samo o lovu na novce koji su i Ustavom obećani Vojvodini, a za koje još uvek nije otvoren šalter za isplatu.

 

Gde u tim sumnjičenjima smestiti iznenadni zahtev Bojana Pajtića da se na prvoj sednici pokrajinske skupštine nađe i deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine? Da li se pokrajinski premijer zaista preigrao kada je na svoju ruku izašao sa dokumentom koji su jedni videli kao još jedan nož u leđa srpskoj državnosti, ali ovoga puta domaće izrade, a drugi kao benigni papir u kome se samo apeluje na ustavna prava severne pokrajine.

 

Obe strane, međutim, slažu se (konačno) da je tajming pogrešan. Predložiti deklaraciju u danima kada državni trojac bije bitku sa briselskim i vašingtonskim alama koji bi Srbiji da uvale ništa i da ga drži čvrsto, što bi rekao mitropolit Amfilohije.

Šta nam preostaje - da verujemo da se protin sin dao u separatističke vode ili ga neki neimenovani, a svima poznati centri moći nekakvim lascivnim snimcima ucenjuju, kako aludira autentični Sremac Siniša Kovačević?

 

Svako će od nas, već prema tome da li je sklon da se posle zmijskog ujeda plaši i guštera, izabrati opciju kojom će objasniti Pajtićevo istrčavanje sa deklaracijom, a zatim pristajanje da se rasprava i glasanje o njoj odloži do daljeg.

 

Pre nego što se odlučite za sopstveni odgovor, ako niste iz Vojvodine, treba da znate da je sve veći broj Srba u severnoj pokrajini (i to onih krajiških i ličkih, znači žešće nacionalnih) nezadovoljan režimom u Beogradu. I to ne zato, ili prvenstveno zato, što su podlegli ligaškoj propagandi da njihovi novci idu u prestonicu, pa im tamo nekakav Dinkić udeljuje milostinju ispod onih obećanih sedam posto državnog budžeta, već zato što se za svakakvu birokratsku glupost mora tražiti dozvola Beograda.

 

Pajtić je, nažalost, pokazao da Demokratska stranka i pored insistiranja na intelektualnom profilu svojih članova, ulazi u fazu panike u kojoj gubi bitke i od lošijih od sebe. Gde se dade veliko političko iskustvo drugog čoveka demokrata kada dozvoljava da ga naprednjačko imenovanje direktora novosadskog sajma izvede iz takta i uz rizik da dobije etiketu secesioniste, pa čak i ustaše zbog nesretnog 10. aprila, izađe sa papirom koji je iznenadio čak i Kostreša i Pastora?

 

Ovakvom odlukom Pajtić je poentirao za protivnički tabor i njihov zahtev da se u Vojvodini pod hitno raspišu vanredni izbori. Narasloj Vučićevoj moći nedostaje samo to parče zemlje Srbije (Kosmet odavno u to ne računaju) pa da naprednjačka diktatura zaživi u svim srpskim parohijama. Rasulo u DS-u ide samo na ruku osvajanja apsolutne vlasti prvog potpredsednika.

Nastavak na Vesti-online.com...