Izvor: Kurir, 23.Avg.2010, 08:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRODAJE BUBREG DA OTPLATI DUGOVE!
J. M. (47) iz Kikinde odlučio da proda svoj organ za 15.000 evra kako bi otplatio kredite i dugovanja za komunalije, koja iznose oko tri hiljade evra
KIKINDA - Bezizlaznu situaciju rešio je da „preseče", i to na svom telu!
Nezaposleni Kikinđanin J. M. (47) prodaje bubreg za 15.000 evra jer je u dugovima do guše i ne može da vrati kredite koji su uzeli on i supruga. Na, kako kaže, očajnički potez odlučio se nakon dugog razmišljanja. U prvi mah J. M. je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pomišljao da se upusti u krađu. Od te ideje je odustao shvativši da bi se uvalio u još veću bedu.
- Supruga je dobila otkaz u fabrici „Toza Marković" pre četiri godine, dok je meni ugovor o radu u kikindskoj „Livnici" istekao pre sedam meseci. Kao livac u toj fabrici radio sam 19 meseci. Od jedne banke supruga je podigla kredit u iznosu od 3.000 evra kako bismo sanirali krov na staroj kući nabijači, koji je skoro bio pao. Krov smo popravili, ali su dugovi ostali.
Žena treba da banci vrati 2.600 evra. Preko fabričkog sindikata na kredit sam, za oko 51.000 dinara, pazario klima-uređaj, kosilicu za travu i supersecko. Otplatio sam četiri rate, ali sam ostao dužan još oko 41.000 dinara. Dodatno me onespokojavaju dugovi za struju, vodu i smeće od skoro 40.000 dinara. Možda za neke ljude to nije velika suma, ali je, verujte, za mene ovo ogroman novac, koji ne mogu da vratim - nemoćno širi ruke J. M.
U vezi sa prodajom bubrega J. M. se nije konsultovao sa lekarima. Priznaje da i ne zna kako zakon u Srbiji definiše prodaju organa.
- U ovoj zemlji se svašta radi mimo zakona, pa svi ćute. Mene je pritisla muka. Prodajem ono što je moje i što ni od koga nisam ukrao. Supruga se protivi, ali mi nema druge nego da prodam bubreg.
Pomoć od sina i ćerke nisam tražio jer i oni imaju porodice i svoje probleme. Znam ja vrlo dobro šta je humanost. Krv sam dao dvadesetak puta. Ovaj potez bio bi human kad bih bubreg nekome poklonio. Možda bih to i uradio da nisam u ovakvom belaju - kaže za Kurir J. M.
Komentarišući ovaj slučaj, klinički psiholog Opšte bolnice u Kikindi Đorđe Popović ukazuje da ideja o prodaji bubrega nije originalna.
- Praktikuje se u mnogim siromašnim zemljama, od kojih se, po svemu sudeći, Srbija ne razlikuje mnogo. Ovaj Kikinđanin je izabrao put koji će mu, možda, doneti novac, a neće „odneti dušu" nego „samo" bubreg. To je potez očajnog čoveka, koji ne vidi šta drugo može da učini u situaciji prepunoj neizvesnosti, oskudice, životne dezorijentacije i straha za budućnost - navodi Popović.
Prodaću ga u inostranstvu!
- Ukoliko bubreg ne prodam u Srbiji, pokušaću da ga unovčim u inostranstvu, i to za veće pare. Rumunija mi je najbliža, pa ću najpre tamo nastojati da prodam organ. Ja ću moći da životarim i sa jednim - kaže J. M.
Saša Urošev
Dovijaju se kako znaju
- Supruga ima 24, a ja 31 godinu radnog staža. Dugo sam radio u Crnoj Gori. Nemamo uslova za penziju. Ponekad koji dinar uštinem krečeći kuće i stanove. Supruga se, takođe, dovija na različite načine. Radi kao trgovac, ali sa tim parama jedva krpimo kraj s krajem.
Bilo je dana kad nismo imali za hleb. Opomene iz banke stižu, ali nemamo odakle da vratimo. Sva sreća da kuća nije pod hipotekom. Da mi je neko pričao šta ću doživeti, ne bih mu verovao - kaže J. M.
