Izvor: Kurir, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRIVATIZACIJA KISEONIKA
Odeljenja pančevačke bolnice puna pacijenata obolelih od raka, leukemije i ostalih bolesti koje su uzrokovali veliki zagađivači
PANČEVO - Građani Pančeva opet su teško disali. U vazduhu je, po ko zna koji put, zabeležena povećana koncentracija sumpora, benzena i ostalih otrovnih materija.
Idem u Opštinu, kad tamo, štrajkuju zaposleni. Propisani okvir za isplatu zarada opština je probila za 52 miliona dinara. Umanjenjem plata zaposlenih za 34 odsto, funkcionerima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za 19 odsto, zarade postaju opet zakonite.
To im se nije dopalo, pa su odlučili da štrajkuju.
Štrajkuju prosvetari, a stupila je u štrajk i Petrohemija.
U Petrohemiji štrajkuju zbog odluka ministra Dinkića. Sindikalci poručuju ministru Dinkiću: „Želimo ministru za maglu, koji hoće da dadne 2,5 posto radnicima, da dobije na izborima 2,5 posto.“
Magla i kiša sa čuvenim pančevačkim smogom.
Nije to ništa, kažu mi, kako zna da bude.
Dok drugi štrajkuju, u Azotari slave. Azotara je privatizovana, ali slavi 45 godina rada. Litvanski direktor ima i razlog za slavlje. Letos je odlukom inspekcije, zbog zagađivanja, doneto rešenje o zatvaranju Azotare. Ali direktor Vidmatas Kučinskas odlučio je da zajedno sa svojim timom nastavi rad. U ovakvim slučajevima nije predviđena novčana kazna već samo zatvor. Direktor se tek jutros odazvao pozivu. Na proslavi su posađeni hrastovi, a direktor se dugo zahvaljivao ministrima i predsedniku opštine na podršci.
U kakvom je stanju bila Azotara pre privatizacije, najbolje govori da je poslednjih petnaest godina radila samo četiri meseca godišnje. Sada je, kažu, uloženo u nju više nego što je bilo zakonom predviđeno. A rešiće i problem zagađivanja.
Na proslavi srećem i predsednika opštine Sinišu Mikovića.
Ne pitam ga o štrajku u opštini, već o zagađenju. Kad im je pred izbore trebalo, sirena upozorenja je stalno zavijala, kažu mi kolege novinari dok krkamo krkanluk u gostima kod Litvanca. Sad im ne odgovara sirena, a ni rezultate ne mogu baš najbolje da pročitaju.
- Ekološka situacija je nešto bolja nego ranije, ali još uvek nismo zadovoljni, zato što nas očekuje da se i dalje modernizuju fabrike industrijske zone, ali takođe i da se preduzmu druge mere na sanaciji ne samo aerozagađenja nego i svakog mogućeg zagađenja. Sirene nisu paljene jer su u poslednje vreme parametri ispod nivoa da bi se uključile. Bila je povećana koncentracija benzena, praškastih materija, ugljen-monoksida, sumpora poneki put. A kad su nepovoljne vremenske prilike, onda je to još izraženije.
Tako kaže predsednik, stručnjak za budžet.
Ali novinar Pančevca Vlada Đoković priča:
- Prošle godine je opština palila sirene za opasnost zbog benzena. I tad je bila predizborna kampanja. Ranije je pokušavano sa krivičnim postupcima, sa krivičnim prijavama, međutim, to se sve razbija u paramparčad jer ne postoje legalizovana sistematska merenja u gradu. U vreme prošlogodišnjeg uključivanja sirena mnogi su tvrdili da je to zbog predizborne kampanje. Borba je kulminirala kad je pedeset građana dva dana držalo blokiranu isporuku derivata iz Rafinerije.
Međutim, ponašanje lokalne samouprave čiju kičmu čini Demokratska stranka, posle izbora, kad je došlo do novog mešanja karata i njihovog ulaska u vlast, praktično je dokazalo da je to bilo zbog predizborne kampanje. Jer osnovi za uključenja sirena su merenja lokalnog zagađenja, a predsednik opštine se ustezao. Nije omogućio efikasno merenje posle ulaska DS u vlast. Izgovori su bili: „Ne radi mi sistem. Garantni rok“. Tako da smo mi još uvek taoci političkih igara - kaže Vlada.
Lutam Pančevom po kiši. Zaustavljam one sa kišobranom, sa istim i jedinim pitanjem. Pravo na disanje.
- Jako teško. Žao mi je ovih mladih ljudi koji su oboleli od astme. Odeljenja su puna obolelih od raka, leukemije i ostalih bolesti koje su uzrokovali ovi veliki zagađivači.
Nailazi dečkić sa kapuljačom, Radovan.
- Mnogo smeta. Ja imam drugara koji ima osamnaest godina i ima astmu. Ne može da izlazi napolje zbog toga.
Nailazi crveni kišobran.
-Na škrge se diše. Eto kako.
Onda gospođa sa bundom, Jelena Mijović.
- Postala sam imuna na to. Živim u ovom gradu. Nema više šta da se kaže. Koliko god da se borimo sve ove godine, ništa od toga. Ništa se ne preduzima.
Užurbana prolaznica: - Ma, nikako. Mante se, čoveče božji.[ antrfile ]
NAVIKAO NA OTROV
Smrznut i pokisao, jedan dedica mi na pitanje da li mu smeta zagađivanje kaže:
- Meni, bogami, sinko, ništa ne smeta. Otvorim prozor leti iako sam blizu fabrikama. Valjda zato što sam radio u Azotari dvadeset tri godine, pa navikao...
