Izvor: B92, 28.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
NASLOVNA STRANA, petak 28. jul
Svi dnevni listovi na naslovnim stranicama sutrasnjih izdanja pisu o raspisivanju izbora za oba doma Saveznog parlamenta, za predsednika SRJ i lokalne izbore u Srbiji, a nezavisni listovi pisu i o presudi protiv novinara Miroslava Filipovica, prenosi Beta.
POLITIKA - "Slobodan Milosevic potpisao odluke o raspisivanju izbora za Vece gradjana i Vece republika 24. septembra ove godine", naslov je pod kojim list pise o odluci o raspisivanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbora. Pod naslovom "Predsednik Milosevic politicar od najveceg poverenja u zemlji" "Politika" prenosi reakcije strane stampe na vest o raspisivanju izbora u SRJ. "Pronadjena tela svih nastradalih putnika", naslov je teksta o nesreci francuskog aviona "Konkord".
POLITIKA EKSPRES - "Izbori zakazani za 24. septembar", naslov je kojim, uz veliku fotografiju predsednika SRJ, list najavljuje tekst o raspisivanju izbora. "Lekovi mogu da poskupe najvise 0,25 odsto", naslov je kojim se najavljuje tekst o odluci Savezne vlade. Naslovom "Komarci kod nas samo dosadjuju ali ne sire zarazu", list najavljuje clanak o americkom strahu od komaraca koji sire opasan virus.
VECERNJE NOVOSTI - "Izbori 24. septembra", naslov je kojim "Novosti" najavljuju clanak o raspisivanju izbora. "Letina puni dzep", naslov je teksta o isplati otkupljene psenice naredne nedelje. Naslovom "Kolona protiv Vasingtona" list najavljuje clanak o antiamerickim demonstracijama na Kubi.
GLAS JAVNOSTI - "Trojni izbori 24. septembra", naslov je kojim list najavljuje clanak o raspisivanju izbora. "Kostunica pre Milosevica", naslov je kojim se najavljuje istrazivanje Instituta drustvenih nauka u Beogradu prema kojem bi Kostunica dobio 42, a Milosevic 28 odsto glasova. Naslovom "Spijunirnje preko novina" list najavljuje clanak o presudi novinaru Miroslavu Filipovicu.
DANAS - "Izbori 24. septembra", naslov je pod kojim list pise o raspisivanju izbora u SRJ i Srbiji. Pod naslovom "Politicki proces neistomisljenicima" list pise o reakcijama javnosti na pesudu novinaru Miroslavu Filipovicu. "Povredjeni i policajci i navijaci", naslov je pod kojim, uz veliku fotografiju policajca koji je uperio pistolj u navijace, list pise o sukobima na Marakani tokom jucerasnje utakmice.
VIJESTI - "24. septembar: savezni izbori za Srbiju, referendum za Crnu Goru", naslov je teksta o raspisivanju izbora i reakciji potpredsednika Socijaldemokratske partije Crne Gore. "Vodnik tukao goste u kafani, vojnici se 'salili' nisaneci mitraljezima na ljude", naslov je kojim se najavljuje clanak o incidentu u Niksicu koji su "izazvali pripadnici Sedmog bataljona" VJ.
DAN - "Izbori 24. septembra" naslov je teksta o raspisivanju izbora. "Savezna vlada pojacava zdravstvenu sigurnost gradjana" naslov je teksta o jucerasnjoj odluci Savezne vlade. "Na djelu zateceni i policajci Republike Crne Gore" naslov je teksta o tome kako je Ratna mornarica VJ presrela jos jedan italijanski svercerski gliser.
"NIN", 27. jul
Dobro kontrolisani sukob
pise: Dragan Bujosevic
Nasmejano lice Vojislava Seselja, predsednika Srpske radikalne stranke, na prijemu povodom godisnjice JUL-a, emitovano u troipomilionskom tirazu Dnevnika Radio televizije Srbije, nece biti dovoljno da zaustavi pricu o sukobu radikala i levice. Zapoceta je ona jos na zimskom kongresu radikala na kome su - i to je zabelezio Dnevnik - oni pevali "Sprem'te se, sprem'te cetnici", a svoj medijski vrhunac doziveo u nedavnom intervjuu vodje radikala "Nedeljnom telegrafu". Od tog intervjua proizvodjaci politike i tvorci javnog mnjenja podelili su se u dve grupe: jedni tvrde da je sukob izmisljen, drugi da nikada nije bio zesci. Zastupnici teorije o laznom sukobu tvrde da su Slobodan Milosevic, predsednik i Jugoslavije i Socijalisticke partije Srbije, i Vojislav Seselj racionalni politicari koji vide da su i te kako potrebni jedan drugome. Lider socijalista sasvim dobro zna da u ovom trenutku ne moze da vlada bez glasova radikalskih poslanika, ni u Jugoslaviji, ni u Srbiji. Osecajuci stalni Seseljev dah za vratom, Milosevic ce morati da proguta sve verbalne delikte predvodnika radikala pokusavajuci da njegovu glad za vlascu zasiti dajuci mu tek njene mrvice. Oprezan ce biti i Seselj: uveren da se do apsolutne vlasti najlakse dolazi tako sto prvo uzmes bar njene mrvice, on nece napustiti Vladu Srbije, cak i kada neprijateljska okupatorska noga kroci na sveto Kosovo, radikalsko je pravilo da im glavni konkurenti za najvisu vlast stalno moraju biti nadomak.
Dakle, pristalice teorije o laznom sukobu radikala i levice veruju da Milosevic i Seselj, kao racionalni politicari, nece dozvoliti da ih razliciti interesi i ogromna volja za moc iz stanja pakta prevedu u stanje rata, ciji ishod nijedan od njih dvojice ne moze potpuno da kontrolise. Otuda su verbalni delikti radikalskog vodje samo predigra za trgovinu u kojoj ce uzimati nove komade vlasti, a ne najava napustanja ministarskih fotelja i frontalnog sukoba sa koalicionim partnerom. Najvise sto dopustaju teoreticari miroljubive koegzistencije Seselja sa levicom jeste da je njihov "sukob" tek dimna zavesa, koja sluzi za uobicajeno predizborno prebacivanje radikala iz vlasti u opoziciju, kako bi se stvorila pometnja medju biracima i antimilosevicevcima otkinulo nekoliko procenata glasova. Zastupnici teorije o nikada dubljem sukobu Seselj-levica kao dokaze navode njegovo trajanje i intenzitet. Vojvoda, koji je neprijateljima srpstva pretio zardjalom kasikom, prekinuo je koalicionu idilu u duelu sa Zoranom Djindjicem, predsednikom Demokratske stranke, na jagodinskoj televiziji "Palma plus". Uz obavezno mrcvarenje Vuka Draskovica, Seselj je ponekad sa vise zestine od Djindjica govorio o radu levog krila Vlade Srbije. Taj duel prvi radikal potom vise puta reprizira na gledanijoj beogradskoj televiziji "Palma", verovatno zaleci sto nema dovoljno moci da ga emituje i na RTS-u.
Orden
Vodja radikala potom potpuno odsustvuje iz levicarske kampanje-harange protiv "Otpora", sto izaziva poprilicno cudjenje, jer propusta priliku da se pojavi u horu pevajuci o dugoj ruci CIA koja ubija socijalisticke funkcionere. Radikali javno iznose i svoje neslaganje s drugom predizbornom akcijom levice: Milosevicu orden narodnog heroja. Time oni mnogo vise demonstriraju sopstvenu snagu nego sto brinu o casti i ugledu Milosevica (sta ce mu "neugledan orden narodnog heroja na nekoj crvenoj traci" kada mu pripada orden SRJ, odlikovanje "vise od svih drugih, na jednoj impozantnoj ogrlici"). Odbijanjem da radikalskim glasovima podrzi Zakon protiv terorizma, koji bi Srbiju pretvorio u zemlju drzavnog terora, Seselj je iznenadio ne samo one svoje kriticare koji veruju da je njegovo kljucno politicko geslo "Sto gore, to bolje", vec i svoje koalicione partnere koji ga nisu ozbiljno shvatili, pa su dozvolili sebi ponizenje da sazovu sednicu Skupstine Jugoslavije koju su morali da otkazu na neodredjeno vreme. Da bi umanjila trijumf radikala, levica je odmah medju novinare pustila pricu da je Seselj pokusao da trguje sa Milomirom Minicem, predsednikom Veca gradjana, koji je rekao da za to nema dozvolu. Ali, ta prica je bila mrtvorodjence, jer je nasuprot njenoj apsolutnoj neproverljivosti stajalo sasvim opipljivo radikalsko odbijanje Zakona protiv terorizma. Onda je dosao receni intervju koji je iznenadio i redakciju "Nedeljnog telegrafa": Seselj je pristao da se pojavi u njemu posle gotovo dvogodisnjeg odbijanja. Sef radikala se ponovo setio da je cetnik za razliku od levice koja je partizanska, pa je frontalno napao "cetiri stuba Miloseviceve vlasti". Na udaru su se nasli Vojska Jugoslavije sa nacelnikom Generalstaba Nebojsom Pavkovicem na celu (razlog: ideologizacija i politizacija vojske), Sluzba drzavne bezbednosti (preterani uticaj SPS i JUL), javna preduzeca od kojih poimence NIS i "Srbijasume" (rukovodioci "toliko puta uprskali", nepotrebni poslovi i sponzorstva, nezakonit rad, nedovoljna kontrola vlade) i mediji - RTS i "Politika" (nedovoljan uticaj radikala, staromodnost, "Nemaju volju da proucavaju literaturu o politickoj propagandi", "Ne zna se sta je Kompanija Politika, morala bi biti javno preduzece").
Teoreticari dubljeg sukoba navode mnoge primere levicarskog uzvracanja Seselju, ali neki od njih ostaju u sferi neproverljivih podataka. Tako se tvrdi da je Seselj bio iznenadjen ozivljavanjem godinu i po stare inicijative za promene ustava, sto se nikako nije moglo zakljuciti iz njegove energicne propagande amandmana. Drugi primer uzvracanja trebalo bi da bude i izuzetna saradnja Beograda sa Podgoricom povodom budvanskog atentata na Vuka Draskovica (izrucenje osumnjicenih, dostavljanje snimaka razgovora mobilnim telefonima), sto bi trebalo da bude nacin da se Draskovic zadrzi na klupi za rezerve, ali i razlog da se posumnja da ima nekog djavola u tome sto su se izrucenja vremenski poklopila sa radikalskim odbijanjem Zakona protiv terorizma, odnosno Seseljevim intervjuom.
Cilimce
Krunski dokaz ozbiljnosti sukoba - uz gotovo sigurno odvojeno pojavljivanje SPS-JUL i radikala na saveznim izborima - trebalo bi da bude saznanje da uz depeesovski bojkot tih izbora Momir Bulatovic dobija 20 poslanika u Vecu republika i 30 poslanika u Vecu gradjana, sto bi (uz ocekivan rezultat koalicije SPS-JUL) Seselja pretvorilo u sasvim nepotrebnog partnera na federalnom nivou. Levica bi i bez njega imala vecinu u Skupstini Jugoslavije, pa bi zato pocela delozacija radikalskih ministara iz Palate federacije. Konacnu potvrdu svojih teza teoreticari ozbiljnog sukoba Seselj-levica nasli su u intervjuu Aleksandra Vulina "Nedeljnom telegrafu" i govoru Mire Markovic predsednice Direkcije JUL-a u Batocini. Vulin, koji je visoku funkciju u JUL-u napustio zbog protivljenja saradnji sa radikalima, sada ih optuzuje da su ideolozi sovinizma koji male narode vodi u katastrofu svetskih razmera, da peru ruke od koalicije, da se ne vidi da li su u vladi ili u opoziciji, da licemerno koriste sve privilegije vlasti, da je bitnije da li ideologija radikala radi o glavi drzavi nego da li radikalski sef radi o glavi koalicionim partnerima. Vulin za svoj istup nije pitao nikoga, ali su neke njegove teze nasle potvrdu u govoru Mire Markovic, samo u mnogo blazoj formi. Ona je rekla da je JUL prinudjen da saradjuje i sa strankama koje su potpuno razlicite od njega, zamerila je koalicionim partnerima sto o svojim neslaganjima sa nekim resenjima govore javno. Teoreticari dubokog sukoba su njenu opasku da stranacke razlike koalicionih partnera treba da budu u drugom planu, "ukoliko stranke imaju zajednicki odnos prema slobodi i nezavisnosti zemlje", shvatili kao sumnju u postenje i patriotizam radikala. Mozda je ova teza tacna, ali je pretnja sadrzana u njoj prosecnom biracu sasvim nevidljiva. Kada je levica htela da smanji broj glasova radikala, znajuci da njihovi biraci uvlace glavu pred "drzavnom represijom", poslala je u televizijski duel profesora Dragomira Draskovica, koji je sve prebirajuci brojanice hladno rekao Seselju u lice "cilimce vam se izmice", sto je ovoga toliko unervozilo da je to bio prvi dvoboj iz kojeg je izasao kao gubitnik.
Konacno, tvrde teoreticari dubokog sukoba, radikali sada predlazu da se istovremeno sa saveznim i izborima za predsednika Jugoslavije organizuju i izbori za predsednika Srbije na kojima bi se kandidovao Seselj. Igra je u tome da sef radikala na ucestvuje na izborima za predsednika SRJ kako se oni sa trojicom kandidata ne bi razresili tek u drugom krugu, posto niko ne bi dobio vise od polovine glasova izaslih na izbore. Seselj racuna na ustupak, verujuci da Milosevic sebi ne moze da dopusti ulazak u drugi krug. Ovu pricu kod radikala nije bilo moguce proveriti. Oni su odgovorili istom merom na bojkot koji deo medija sprovodi prema njima. Trenutni rezultat izmisljenog ili stvarnog sukoba dosta govori o njegovoj prirodi. Seselj je konacno dobio upliv u javna preduzeca - Naftna industrija Srbije, Posta, Zeleznica, JAT, Srbijasume, Elektroprivreda, RTS - u koja je dosad nekoliko puta bezuspesno pokusao da udje. Novostecene mogucnosti kontrole tokova novca i zaposljavanja clanova svoje stranke svakako da izuzetno vesele radikale. Zakone o decjem dodatku i otkupu poslovnog prostora za staru deviznu stednju Seselj ce i te kako znati da upotrebi u izbornoj kampanji. Vec je Stevo Dragisic u Skupstini Srbije rekao da radikali moraju da se pohvale da su ovi zakoni njihovi, kao sto se JUL hvali da je Zakon protiv terorizma njegov. Naravno, opozicija tvrdi da ce radikali i dosta zaraditi od Zakona o javnim preduzecima i na staroj deviznoj stednji.
Slobodan Milosevic, koji u poslednjih nekoliko dana stalno razgovara sa celnicima socijalista, bas kao pred donosenje antiinflacionog programa krajem 1993. godine, dobio je mogucnost da se kandiduje za predsednika Jugoslavije (po starom Ustavu SRJ to nije mogao, a ni Ustav Srbije mu ne dozvoljava da ponovo pokusa da bude predsednik Srbije) i da te izbore organizuje istovremeno sa saveznim i lokalnim. Milosevic zna da je njegova popularnost veca od popularnosti njegove SPS-JUL koalicije, i da ce mnogi biraci posto zaokruze njegovo ime glasati i za levi savez, iako mu to pre izbora nije bila namera. Ipak, u tome se krije i jedna opasnost za njega: mogucnost da jedan kandidat opozicije prikupi glasove pristalica Vuka Draskovica, Dragoslava Avramovica, Vojislava Kostunice, Zorana Djindjica, Nenada Canka, Vuka Obradovica... i tako ga nadmasi. Zbog haske optuznice Milosevicev imperativ je pobeda, sa Seseljem ili nekim trecim, svejedno, istrazivanja kazu da je ne moze izvojevati sam. Seselj ne mora da pobedi, on mirno moze da ceka rasplet izbora, znajuci da posle njih dolazi novo mesanje karata u kome ce i on ucestvovati. Zato je Seselj taj koji diktira dubinu sukoba. Milosevica ova cinjenica moze jako da nervira. Jos vise moze da mu smeta sumnja da Amerikancima osim raznih nesuvislih predloga, poput opozicione izbeglicke vlade, moze da padne na pamet i da iskoriste Seselja za rusenje coveka koga su doskora smatrali garantom mira na Balkanu. Tezu o mogucnosti da Seselj odigra ulogu koju je Biljana Plavsic imala u demontazi Radovana Karadzica vec je u intervjuu NIN-u izneo Dusan Mihajlovic. Nije malo levicara koji misle da je Seselj, makar i potpuno nesvesno, demonstriranjem "snage i demokraticnosti" (odbacivanje Zakona protiv terorizma, cutanje o Otporu) u ocima nekog Amerikanca mogao da izazove secanje na Biljanu Plavsic, Mila Djukanovica, Vladimira Putina... ljude koji su na vlast dosli sa vlasti. Zar nepodizanjem haske optuznice protiv Seselja (kojom se cak pretilo i Vuku Draskovicu), Amerikanci nisu pokazali da mozda racunaju i na njega, razmisljanje je sve veceg broja levicara koji imaju sve manje vazduha u zagrljaju coveka koji Srbima i dalje obecava Karlobag, Ogulin, Karlovac i Viroviticu. Vatre u sukobu radikala i levice bilo bi tek kada bi Milosevic poverovao da mu Seselj radi o glavi uz pomoc Amerikanaca. Ta buba jeste stavljena u uho javnosti, ali Milosevic i Seselj ne bi bili to sto jesu i tu gde jesu kada bi njihovi potezi zavisili od bube u uhu javnosti.
Nostalgija
pise: Zoran Mamula
Da i ja sam rob televizije od ranog detinjstva, a ljubav prema "magicnoj kutiji" nasledio sam, po svemu sudeci, od oca, kome je prvi potez po dolasku s posla uvek bio ukljucivanje televizora i gledanje reprize obrazovne serije "Opstanak", a poslednji - iskljucivanje tek posle odjave programa. Moj heroj iz pomenute serije "Opstanak" bio je Dejan Djurovic, koji je tako sugestivno citao prevod sa engleskog jezika da sam bio uveren da je bas on autor svih tih mudrosti o svetu oko nas. Moju, mozda i preteranu, naklonost televiziji iskoristili su meni nenaklonjeni skolski drugovi koji su, videvsi guzvu u mom stanu kad smo kupili televizor u boji, prosirili pricu po kraju da smo dolazak novog TV mezimca proslavili sa rodbinom iz unutrasnjosti uz kolce i prasetinu. "Nije bilo tako", pravdao sam se, "samo je teca dosao da namesti antenu", ali nije vredelo - vec sam bio obelezen kao TV narkoman.
Za razliku od vremena samoupravnog socijalizma, kada smo mogli da gledamo samo dva kanala, danas smo svedoci, kako to voli da kaze Goran Matic, "pravog medijskog buma", tako da sam i ja na mnogo vecim iskusenjima nego u omladinskim danima. Do pre nekoliko meseci bih mozda cak bio u iskusenju da u ovom tekstu poredim rezimske i opozicione televizije, ali posto ovih drugih vise nema, analiziracu dva julovska kanala YU-info i neizbezni RTS. YU-info je donedavno bio moj apsolutni favorit, naravno, zbog sjajnih domacih ratnih filmova koje smo mogli da gledamo oko ponoci i da posle toga, puni revolucionarnog zanosa, predjemo na TV Palma, na kojoj se takodje vodio rat do istrebljenja, samo nesto drugacijim sredstvima. Medjutim, sve je pokvario predsednik jedne od stranaka vladajuce koalicije, cetnicke provenijencije, rekavsi da YU-info, koji je trebalo da predstavlja odgovor na propagandu crnogorske drzavne televizije, sluzi za sprdnju i da je emitovanjem partizanskih filmova uticao na lose rezultate koalicije SNP-a i vladajucih stranaka iz Srbije na lokalnim izborima u Podgorici. Iste veceri, Narodnooslobodilacka borba na ovoj televiziji je zavrsena.
Bila je prava milina gledati Ricarda Bartona, kako u megahitu "Sutjeska" odlucno porucuje "NJe must go", dok se iz njegovog grla cuje glas Petra Banicevica - Mi moramo proci. Nista manje spektakularni nisu bili ni Orson Vels u ulozi cetnickog vojvode i Sergej Bondarcuk sa cuvenom naredbom "palji" u "Neretvi", ali na mene su najveci utisak ostavili Bata i Smoki u filmu "Bombasi", kad su, poput Divca i Rebrace, i bez visinskih priprema, zakucavali bombe u neprijateljske bunkere. Gledajuci ponovo ove filmove bilo mi je nekako lakse, jer sam uocio da smo i tada bili pravi majstori da konstantno bezanje od Svaba (citaj - poraze) pretvorimo u pobede. Siguran sam da cemo uskoro gledati nekog novog Batu Zivojinovica kako, poput akcija iz "Partizanske eskadrile" tera stotine NATO-aviona u bezaniju i uz zalazak sunca vraca se u bazu.
I, na kraju, RTS i neverovatna promena uredjivacke politike ovog drzavnog medija. U emisiji "Otvoreni studio", gostovali su, verovali ili ne, samo predstavnici opozicije. Zestoko su se, uz pomoc voditelja i gledalaca obrusili na rukovodstvo i upozorili da su nas svojim pogresnim potezima doveli na rub propasti. Pogodili ste: rec je o nenarodnom rezimu u FSJ-u sa klikom Miljanic-Bulatovic na celu, koji su potpuno raskrinkali Velibor Vasovic i hrabri Dobroslav Gajic. Nece nama samo Miljan da pravi probleme u trenutku kada se grade stanovi i zavrsavaju montazno-demontazno-montazni mostovi. Uostalom, njega nije birao narod, a sad se narod pita.
.jpg)
