Izvor: B92, 24.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREGLED STAMPE
'NIN', 22. jun
pise: VLADIMIR SUDAR
Novi - stari memorandum
Ako je suditi prema najavama iz rezimskopatriotskih sredstava informisanja, najavljeni antiteroristicki zakon zestoko ce goniti ne samo izvrsioce teroristickih akata nego i njihove pomagace. Da ce jos jedan u seriji "najdemokratskijih zakona na svetu baziranih na evropskim iskustvima" biti usvojen ne bi li se mladjanim "teroristima" iz Narodnog pokreta Otpor stalo na put, ukazuje cinjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da im je Savezno ministarstvo pravosudja nedavno uskratilo registraciju. Kako sada stvari stoje, danom objavljivanja antiterotristickog zakona u "Sluzbenom listu", "Otpor" ce, buduci da nije registrovan, ili nestati sa politicke scene Srbije, ili ce aktivisti, ukoliko nastave da rade, biti masovno hapseni i osudjeni na visegodisnje zatvorske kazne. "Taj zakon ne moze biti primenjen ni na koga, jer "Otpor" je stanje duha", kaze za NIN aktivista "Otpora" Vukasin Petrovic, uz napomenu da ce bez obzira na odbijanje registracije nastaviti da radi.
Baza
Na primedbu da "Otpor" koji je nastao kao studentski pokret nije dobio ni znacajniju podrsku "u bazi", odnosno medju studentima, odgovor je da akcijom "budjenja univerziteta" ne bi mnogo toga postigli. Raspolozenje naroda je takvo da bi samo sirim protestima u kojima bi, zajedno sa studentima ucestvovali i sindikati, nevladine organizacije, politicke partije i istaknuti pojedinci moglo doci do promena. Nijedna od navedenih grupacija samostalno ne moze da pokrene promene u drustvu i zbog toga se "Otpor" zalaze za njihov jedinstveni nastup. "Mi cemo uspeti da pokrenemo narod. Izvukli smo neke pouke iz prethodna dva meseca i tokom leta cemo uraditi devet kampanja koje ce promeniti odnos stanovnistva prema politickom aktivizmu", kaze Petrovic. Jos jedan od razloga apaticnosti najveceg broja studenata jeste "aktivno rusenje strukture studenata na Beogradskom univerzitetu" povecavanjem upisnih kvota. Broj studenata iz Beograda ostao je isti, ali je povecano prisustvo studenata iz provincije koji su zavisniji od drzave i samim tim su manje spremni za proteste. Procene "Otpora" kazu da je za dizanje Univerziteta potrebna kriticna masa od oko 40 procenata studenata. Ni primedba da "Otpor" nije uspeo da pridobije ni roditelje aktivista, prema Petrovicu ne stoji, jer su vec formirani "akcioni timovi starijih" koji ce tokom jula raditi na akciji "Otpor iz komsiluka". Takodje, uskoro ce roditelji aktivista poceti da podnose krivicne tuzbe zbog privodjenja na informativne razgovore, nanosenja dusevnog bola itd. Paznju javnosti u poslednjih nekoliko dana privukla je i pojava otporaskog "Memoranduma". Pojava dokumenta identicnog imena sa autorstvom Srpske akademije nauka i umetnosti 1986. godine koji govori o srpskim nacionalnim interesima "dala je krila politici Slobodana Milosevica". Memorandum SANU je, kako smatraju u "Otporu" zakasnio oko 150 godina, pa je zbog toga donesen novi, kao vid pritiska na SANU ne bi li doneli novi koji ce govoriti o srpskim drzavnim interesima. Cilj izrade "Memoranduma" je "definisanje Srbije kao gradjanske drzave i odredjivanje njenog polozaja u Evropi".
Autorska prava
Na taj nacin vrsi se pritisak na SANU da prestane da se bavi izolacionistickom politikom, vec politikom saradnje i integracija, ali i da zastupa stanoviste da Srbija treba da bude regionalna sila. "Memorandum" je predat sekretarici predsednika SANU Dejana Medakovica, jer tog dana on nije bio na svom radnom mestu. Na kakav je prijem medju "besmrtnicima" naisao taj dokument, jos se ne zna, ali je sigurno da 47 akademika podrzava "Otpor". Rad na izradi "Memoranduma" se nastavlja, kao i "pritisak" na SANU da donese novi. Za do sada ocito jos nedovrseni tekst "Memoranduma", u najmanju ruku, moglo bi se reci da ne donosi nista novo i originalno i da je pun opstih mesta. Za treci deo dokumenta, sa nazivom "Program nacionalnih interesa", moglo bi se reci da je pun opstih mesta kao sto su ih puni i govori lidera opozicije na temu "resavanja konkretnih problema gradjana Srbije". Primera radi, u odeljku "Srbija kao regionalna sila" konstatuje se da Srbija "mora dodatno da se angazuje kao nosilac i pokretac zajednicke strategije onih balkanskih zemalja sa kojima ostvaruje saradnju". Izlazak u javnost sa dokumentom identicnog imena, kao i "najznacajniji srpski nacionalni program posle Nacertanija", podgrejao je spekulacije da iza toga stoje intelektualci koji su u poslednjih nekoliko meseci pristupili "Otporu", ali su svih ovih godina kritikovali tzv. memorandumsku politiku. Medjutim, "Memorandum" je delo studenata koji su aktivnosti "Otpora" kreirali i jos to cine, dok stariji clanovi nemaju nikakav uticaj u osmisljavanju akcija, tvrde u "Otporu".
Pristupanjem "oca nacije" Dobrice Cosica "Otporu" pojavila se teza u javnosti da je "Memorandum" njegovo delo koje zeli da preko otporasa proturi u SANU kao zvanicni dokument te institucije. "Sa gospodinom Cosicem nismo pricali o 'Memorandumu'. U tom trenutku smo samo zeleli da ga uclanimo. On je rekao posteno da je bolestan i da ne moze da ucestvuje u nasim aktivnostima, ali da imamo punu njegovu moralnu podrsku i da on zeli da bude nas aktivista. Na tome se zavrsava njegov aktivizam", kaze Petrovic. Ko zna koje po redu razocaranje gradjana politikom opozicionih partija, kao i pristupanjem veceg broja nezavisnih intelektualaca "Otporu" ponovo je aktivirana teza o "unistavanju" postojecih opozicionih partija i pravljenju novih. Prema tim kalkulacijama, "Otpor" bi bio jedna od snaga pokreta razocaranih opozicionara u borbi protiv opozicionih stranaka. "Mi nemamo vremena za takve stvari. Kada bismo unistili politicke partije, unistili bismo osnovu za bilo kakvu politicku borbu i odgodili resenje krize za nekoliko godina. Partije su u svim zemljama nosioci politicke borbe, pa tako i kod nas, i ako bismo ostali bez njih, ne znamo ko bi izasao na izbore i pobedio", kaze Petrovic, i dodaje da "Otpor" nema ambicije da preraste u neku novu stranku iza koje bi stali razocarani opozicionari.
Narodni pokret "Otpor" za 20 meseci postojanja pokazao je za ovdasnje uslove neverovatnu zilavost i radnu prilagodljivost u do sada najtezim uslovima za politicko delovanje. Iskusenja koja slede, sve su prilike, bice zesca od dosadasnjih, ali izgleda da "Otpor" ima unapred spremne odgovore na sve napade rezima.
NASLOVNE STRANE DNEVNIH LISTOVA, nedelja, 25. jun
Beogradski listovi na naslovnim stranama uglavnom najavljuju certvrtfinalnu utakmicu Jugoslavije i Holandije na Evropskom prvenstvu i komentarisu izbacivanje ambasadora SRJ pri UN Vladislava Jovanovica sa rasprave o Balkanu u Savetu bezbednosti UN.
POLITIKA - Moskva iskljucenje Jovanovica ocenjuje kao "Destruktivno delovanje zapadnih zemalja u UN", a list u komentaru, kao "Moralnu pobedu SRJ". Iz Kine: "Savet bezbednosti pod americkom petom". Ko ne zna: "Danas Holandija-Jugoslavija u cetvrtfinalu".
POLITIKA EKSPRES - Pred cetvrtfinale, "Uzbuna zbog ljudi sa maskama, 'Plavi' stigli u Roterdam". Diplomci Skole unutrasnjih poslova u Sremskoj kamenici "Uniforme ce nositi casno sledeci primer starijih kolega".
VECERNJE NOVOSTI - Posle sednice Saveta bezbednosti, "Prekipelo Rusiji i Kini". Bice psenice za "I hleb i kolac", a "upuceni vele i za izvoz".
GLAS JAVNOSTI - "Samo se na mene puca", kaze Vuk Draskovic, objasnjavajuci "zasto ne treba izaci na izbore". Posle izbora na Kosovu, "Kusner ide kuci". Poglavari verskih zajednica u SRJ: "Mozemo da zivimo u miru i slozi". Sa Eura 2000, "Letece i Holandjani".
