Izvor: Kurir, 30.Avg.2010, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POŠTO, SEKO, MLEKO
Nekad su Srbi želeli da komšiji crkne krava. S napretkom civilizacije i nestašicom mleka u nas, prosečan Srbin se moli da krava ugine i njemu i njegovom komšiji. Ajde, dobro komšiji, to većina u Srbiji razume, ali zašto bi se neko molio da, pored komšijine, i njemu samom crkne krava. Pa, zato da, kad mu komšija ujutru pozvoni na vrata i kaže: „Daj, komšija, malo mleka, uginula mi sinoć krava, deca su mi gladna!“, može da odgovori: „E, nemam komšija, i meni je lipsala krava“!
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Zato bi valjalo hitno izmeniti Zakon o zastavi i grbu Srbije, pa kao znamenje ove zemlje uzeti isplaženu teleću glavu. Da ceo svet zna kakvi smo i da svima s ponosom poručimo šta nam je najpreče. Ma, kakva Evropa, kakva, bre, budućnost. Mi smo rođeni da nam se dešava ovo što nam se dešava. Ma, menjaćemo vlade i predsednike, države i državno uređenje, ali mi stojimo postojano kao balkanske klisurine, onakvi kakvi smo još od kada je Kain ubio Avelja. Uostalom, Kain ratar ubio je srpom Avelja stočara, i zato i nema mleka u Srbiji, jer još od tada nema ko da čuva goveda, pa je ova rogata stoka prepuštena na milost i nemilost komšijinim kletvama i samoj sebi. U ovom Kainovom postupku valja tražiti korene srpske ljubavi prema srpu i čekiću, jer to su bile dve najbolje alatke za vađenje duše srpskog naroda. A selo je duša Srbije. Da li su nam 1945. uzeli dušu, još uvek ne znam sa sigurnošću, ali znam da mleka nema. A ni komšiji krava nije uginula.
Dok slušam komentare dežurnih narikača kako i zašto u Srbiji nema mleka, i da su za sve krivi ovi žuti, ne mogu da se ne setim da se za vreme prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji mleko plaćalo 32 dinara. Onda su dežurne narikače rekle da to ništa ne valja, da samo treba njih pustiti da dođu na vlast pa će Srbijom i srpskim drumovima poteći med i mleko. Pošto bumbari ne daju med, mleko se očigledno brzo ukiselilo, a čitava zemlja vrlo brzo bila izmužena. Krave su tu još i najbolje prošle. Svuda na svetu ljudi muzu krave, samo u Srbiji goveda muzu građane. Davno je to bilo kad sam na fakultetu učio kako se krave vrlo brzo u fazi laktacije naviknu na mužu. I kako rikom upozoravaju gazdu da je vreme za mužu. Ali da se ceo narod navikne na mužu, toga baš i nije bivalo. I još da na mužu ide ćuteći, bojeći se da rikom ne probudi gazdu. Samo, zaboravlja se da u Srbiji rika preko noći preraste u urlik. Jedino je blejanje ovaca konstantno i ne menja se. Zato mesto krava valja preći na ovce. One mogu i da se muzu i da se šišaju svakog dana, ako treba. Ali da se oderu, mogu samo jednom.
A možda se umesto kuknjave, rike i urlika treba zapitati da li to baš mora tako ili i u Srbiji može bolje i drugačije. Odgovor se može potražiti u dolini Ribarske reke kod Kruševca. Mlekara „Eko-mlek“ i Udruženje odgajivača goveda simentalske rase iz Velikog Šiljegovca izborili su se da ovaj kraj bude regija sa najvećim brojem muznih krava u Evropi. Već nekoliko godina vlasnik ove mlekare štiti svoje proizvođače najvišom otkupnom cenom mleka u Srbiji. Tradicija je da proizvođači iz ovog kraja pobeđuju na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
A svi zajedno pobeđuju krizu, šaljući jasnu poruku da nije sve propalo i da nije sve tako crno. Makar je njihovo mleko belo. Pa, kad može u Kaoniku i Šiljegovcu, može i u celoj Srbiji. Samo ne biva preko noći.
