Izvor: SrbijaDanas.com, 02.Avg.2020, 21:44

"PACIJENT NAM JE PREMINUO NA RUKAMA" Dr Marković leči zaražene koronom, ali ova stvar BUDI JEZU U SVAKOM ČOVEKU

Doktor Marković naglasio da mu se proteklih pola godine stopilo u jedan beskrajan radni dan.

- Nikada ne mogu zaboraviti kada je, na samom početku epidemije, u Prijemnoj ambulanti, pacijent preminuo na našim rukama samo dva minuta nakon što ga je Hitna pomoć dovezla na Kliniku za infektivne i tropske bolesti. U takvoj situaciji shvatite da ovaj virus ipak nije smešan - započinje dr Marko Marković.

Iscrpljen od višemesečne borbe za život svakog pacijenta, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << motivisan da i dalje, koliko god bude potrebno, sa svojim kolegama danonoćno i predano radi, dr Marko Marković sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, kaže da mu se, nakon šest meseci borbe sa virusom korona, dani sve manje razlikuju po datumima, te da mu se čini kao da se proteklih pola godine stopilo u jedan beskrajan radni dan.

Iako mu, makar na prvi pogled, dan započinje kao svakom "običnom čoveku", vođenje ćerke u vrtić, šetnja psa, a zatim trčanje na posao, dr Marković je, baš poput svojih brojnih kolega, sve samo ne običan. Svi oni, u belim mantilima, heroji su ove epidemije, te često u borbi za tuđe živote ne stignu ni da pomisle o svojim sopstvenim.

- Kada govorimo o mom radnom danu na Klinici, dinamika se razlikuje u zavisnosti od toga da li ste raspoređeni u Prijemnoj ambulanti gde nema pauze u radu - samo nastavljate ujutru gde je stala noćna smena, ili ste na nekom od odeljenja gde zbrinjavate hospitalizovane pacijente, što podrazumeva praćenje vitalnih, laboratorijskih parametara, modifikacija terapije... Dežurstva su posebna priča, kada se sve to nastavlja preko noći. S obzirom da za nas mlađe, ili barem za većinu, ne postoji odmor duži od slobodnog dana nakon dežurstva, čini mi se da se dani sve manje razlikuju u datumima i lični utisak mi je da se proteklih šest meseci stopilo u jedan beskrajni radni dan - priča dr Marković.

Govoreći o smenama u doba epidemije, kaže da doktori Infektivne klinike uglavnom rade po jednu smenu, pre ili posle podne, neretko i više spojenih smena ili pak kombinaciju - rad pre podne i noću.

- Do pre nekoliko sedmica smo radili trijažu za praktično celu Srbiju. To znači svako ko ima temperaturu preko 36,9 neretko je proglašavan kao sumnjiv na kovid-19 i upućivan kod nas. To je mnogo pacijenata, dostizali smo i preko 350 za 24 sata. Što se tiče intenzivne nege, situacija je drugačija. Imate ograničen broj pacijenata, ali su svi neposredno ugroženi i zahtevaju konstantan nadzor, terapiju i negu - iskren je dr Marković.

To je, dodaje doktor, izvodljivo zahvaljujući dominantno anesteziolozima i medicinskim tehničarima kojima se smene sastoje u neprekidnom višečasovnom radu bez skidanja skafandera i ostale zaštitne opreme. Na dnevnom nivou prošli smo šest meseci i makar će biti još narednih šest ovim tempom.

Na pitanje šta se suštinski promenilo ukoliko bismo uporedili epidemiju u aprilu i epidemiju sada, dr Marković kaže - ništa.

- Bolest je heterogena na više nivoa. Postoji veliki broj inficiranih koji se prezentuju sa veoma raznovrsnim kliničkim slikama, od praktično asimptomatskih do neposredno vitalno ugroženih. Neizmerno je važan individualni pristup kod svakog bolesnog čoveka, što utiče ne samo na brzinu trijaže, već i na ceo tok lečenja, uz stalan prisutan rizik od grešaka pri svakom koraku, koje mogu uticati na tok bolesti i ishod - objašnjava ovaj doktor.

Ljudi su, čini mu se, više strpljivi u odnosu na pre nekoliko meseci.

- No, medicinsko osoblje, od kojih su mnogi preležali kovid-19, psihofizički je izmoreno, što ne čudi jer je to ista ekipa koja nema zamenu i radi pojačano već pola godine - iskren je dr Marković.

Iako sam pomen Infektivne klinike pomalo budi jezu u svakom čoveku jer su prva asocijacija - jako teški slučajevi, dr Marković ističe da, na sreću, većina ljudi odlazi oporavljena.

- To, naravno, pruža neizmernu satisfakciju, ali kako postoji veliki broj ljudi koji su se praktično istovremeno razboleli, odjedanput vidite veliki broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom, što samo po sebi čini da se osetite veoma bespomoćno, pogotovo što znate da će značajan deo njih imati nepovoljan ishod, ma šta vi kao doktor preduzeli. Napominjem, još uvek ne postoji dokazano efikasna terapija za kovid-19 - apostrofira dr Marković.

Ponovo se podsećajući pacijenta koji mu je umro na rukama, dr Marković podvlači da je važno čitavu situaciju shvatiti veoma ozbiljno.

- Shvatite, ako već niste, da se radi ipak o ne tako smešnoj bolesti, to jest virusu. Kada je reč o najjačim utiscima tokom čitave ove borbe, tu su i privatne medicinske ustanove koje rade danonoćno da pomognu sada više nego ikada preopterećenom državnom zdravstvenom sistemu i građanima dijagnostikom i lečenjem. Mada me ovih dana, više nego ikada, iznenađuje koliko se naplaćuju skeneri grudnog koša po noćnoj tarifi ili kućne posete. Nadam se da je barem epidemiološki opravdano - ističe dr Marković.

Bilo je, kaže, i biće i lepih momenata.

- Tu su pacijenti koji nam žele zdravlje i da "ne odemo u Nemačku". Veoma je lepo čuti da za promenu neko, naročito građani, želi da ostanemo. Građani shvataju ozbiljnost situacije onom brzinom i jačinom koja je proporcionalna stručnosti, istinitosti pruženih informacija, kao i brzini pružanja istih. Svim građanima poručujem isto što i svojim bližnjima u januaru - da nose maske i peru ruke do daljeg. Pandemije traju - iskren je dr Marko Marković.

Da je u vreme epidemije sve podređeno boljitku pacijenata, svedoči upravo primer dr Markovića koji je vest da je postao tata čuo na poslu.

- Definitivno najjači utisak za svih ovih šest meseci jeste kada su mi uvažene kolege iz Narodnog Fronta javile šestog maja da mi se rodio sin. Bio sam na poslu. Pozdravljam ekipu iz Narodnog fronta, koji su uprkos desetkovanju osoblja zbog kovida 19 uspeli da tokom cele epidemije rade punom parom bez prestanka - kaže dr Marković.

U razgovorima s lekarima obično se provuče i pitanje - da li se plaše za svoje najbliže.

- Ne što se mene kao izvora zaraze tiče. Brzo sam shvatio da je veća šansa za porodicu i prijatelje da se inficiraju ne preko mene, već u gradu, na stadionima, u klubovima, bazenima, kafićima (kako beogradskim, tako i milanskim) - zaključuje dr Marković.

Nastavak na SrbijaDanas.com...