Izvor: Southeast European Times, 23.Dec.2011, 18:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ozbiljna nestašica struje pogađa Balkan

Zbog višemesečne suše i nedovoljnih proizvodnih kapaciteta, jugoistočna Evropa se suočava sa dramatičnim manjkom struje.

22/12/2011

Georgi Mitev Šantek za Southeast European Times iz Beograda -- 22.12.2011.

Posle jednomesečne suše nestašica struje širom balkanskog regiona sada postaje akutna. Dobavljači su reagovali na stalnu potražnju i manju isporuku povećanjem cena između 6,5 i 11 evro centi po kilovat satu.

Dramatičan pad nivoa >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << vode uticao je na brane hidroelektrana, dok proizvodnja u termoelektranama i -- u Bugarskoj i Rumuniji -- nuklearnim elektranama, dostiže pun kapacitet.

„Situacija je stabilna, ali vrlo teška“, izjavio je za SETimes Momčilo Cebalović, šef odeljenja za komunikacije sa javnošću u EPS-u, srpskom državnom proizvođaču električne energije. „Srećom, obavili smo redovni remont na vreme i sistemi rade besprekorno, čak i sa ovim opterećenjima.“

Prema EPS-u, termoelektrane rade sa istim kapacitetom kao vodeće nemačke termoelektrane. Ipak, nestašica je i dalje tu iz nekoliko razloga.

Jedan je smanjeni protok vode u hidroelektranama, koje proizvode oko 10 kilovat sati, što je najniži nivo proizvodnje od 1926. godine.

Istovremeno, struja u Srbiji je relativno jeftina i za pojedinačne potrošače i za komercijalnu upotrebu. Zbog niske prodajne cene od oko 5,5 evro centi, grejanje na struju je finansijski isplatljivije zimi.

Kao i mnogi drugi Srbi, Nikola Žarković iz Beograda koristi struju za grejanje svoje kuće.

„Moj kraj nema gas ili cevovod za centralno grejanje, a ja svakako ne mogu da koristim drvo ili ugalj za grejanje u centru grada. Čak i kada bih mogao ne bih to radio jer je jeftinije platiti 70 evra za struju tokom tri ili četiri meseca u sezoni, nego 60 evra svakog meseca, koliko plaćaju oni koji imaju sistem centralnog grejanja“, rekao je Žarković za SETimes.

Trenutna dnevna potrošnja je 118,3 miliona kilovat sati, a 16,6 miliona kilovat sati se uvozi -- oko 14 odsto ukupne potražnje struje.

Međutim, trenutna situacija se možda neće promeniti kada se suša okonča, s obzirom da nedostaju proizvodni kapaciteti, a ulaganja u energetsku infrastrukturu su skupa i donose rezultate samo na duži rok.

„Kada imate sav novac koji vam je potreban i svi su planovi dovršeni, opet morate da 'potrošite' dve godine za izgradnju elektrane na gas i četiri ili pet za termoelektranu [ugalj]“, kaže za SETimes konsultant za energetiku Dejan Stojadinović. „Čak i kada želite da zamenite generator u staroj elektrani morate da čekate godinu dana ili više da ga proizvođač napravi. Ne možete samo da ga kupite u prodavnici.“

Posle decenije statičnog rasta u srpskom energetskom sektoru, međutim, postoje znakovi novog zamaha.

Aleksandar Jakovljević, direktor strateškog sektora EPS, izjavio je za SETimes da timovi TE Kolubara B EPS blisko sarađuju sa italijanskom energetskom kompanijom Edison na preliminarnoj studiji izvodljivosti, a očekuje se da će zajednička kompanija biti uspostavljena krajem februara 2012. Italijani su ponudili da izgrade dve elektrane snage 375 megavata.

U međuvremenu, Evropska banka za obnovu i razvoj daće Srbiji kredit od 45 miliona evra za obnovu i razvoj niza brana hidroelektrana.

Kineske i ruske kompanije takođe investiraju u niz projekata u sektoru na energiju nafte, gasa i uglja.

Međutim, Srbija nije jedina zemlja u regionu koja se bori sa nestašicom energije.

U Rumuniji, na primer, proizvodnja je pala, a izvoz energije se smanjio. Vodeći proizvođač Hidroelektrika bio je primoran da raskine komercijalne ugovore nakon nesreće u jednom od njenih objekata u oktobru.

Sve elektrane u Bugarskoj -- uključujući nuklearnu elektranu Kozloduj -- rade kako treba, a izvozi se 1.200 megavata (MW). Ali, zemlja je blizu svog maksimalnog izvoznog kapaciteta transfera od 1.230 MW na sat.

Situacija je mnogo gora u Crnoj Gori i Albaniji, koje uvoze električnu energiju zbog sušnih uslova. Generalni direktor EP Crne Gore Zoran Đukanović apelovao je na potrošače da štede energiju.

Situacija nije ništa bolja u Makedoniji, koja uvozi 400 MW na sat i samo je nešto bolja nego u Grčkoj, gde se prenosi otprilike 250-300 MW na sat.

Hrvatska i Bosna i Hercegovina takođe uvoze struju, 800 MW odnosno 100-150 MW na sat.

Republika Srpska, ukupni izvoznik energije, bila je primorana da otkaže prodajne ugovore zbog teške hidrološke situacije.

Nastavak na Southeast European Times...