Izvor: Southeast European Times, 05.Jun.2012, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otvaranje dosijea tajne policije u Srbiji

Otvaranje dosijea tajne policije predstavljaće izazov za novu srpsku vladu, kažu eksperti.

05/06/2012

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda -- 5.6.2012.

Da bi ispunila uslove za predstojeće poglavlje pridruživanja EU, srpska vlada mora da sprovede reformu državnih službi. Evropski parlament (EP) preporučio je u martu da zemlja pojača parlamentarni nadzor i kontrolu nad državnim službama i zatražio da nacionalni arhivi postanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << javni -- a posebno tajni dosijei iz vremena bivše Jugoslavije.

Uprkos sugestijama iz Brisela, tokom kampanje uoči nedavno održanih parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, reforma bezbednosnih službi nije pominjana među prioritetima buduće vlade.

„Otpor otvaranju tajnih arhiva u Srbiji i u drugim zemljama bivše Jugoslavije postoji zato što bi se time verovatno otkrila uloga službi državne bezbednosti u oružanom sukobu devedesetih godina“, rekla je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS), u izjavi za SETimes.

Ona je dodala da je pitanje otvaranja dosijea povezano sa političkim ubistvima, zločinima na Kosovu i žrtvovanjem civila tokom vazdušnih napada NATO-a, čime je vlada do sada izbegavala da se bavi.

„S obzirom da tada nisu raspuštene, tajne službe bivše Jugoslavije i pojedinci u tajnim službama i dalje su bili i jesu glavni počinioci organizovanog kriminala na Balkanu“, kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, u izjavi za SETimes.

Odlazeći ministar odbrane Dragan Šutanovac, iz ministarstva koje takođe obuhvata Vojno-bezbednosnu agenciju i Vojno-obaveštajnu agenciju, rekao je, međutim, da uprkos očekivanjima, otvaranje dosijea neće doneti rešenja.

„Otvaranje tajnih dosijea je osetljivo pitanje i trebalo bi da stavimo tačku na prošlost“, rekao je Šutanovac za TV B92.

Drugi razlog zbog kojeg vlada izbegava da otvori dosijee jeste da bi oni mogli da otkriju ko su ljudi koji su učestvovali u nezakonitim radnjama tokom sukoba devedesetih u bivšoj Jugoslaviji, a koji i dalje rade u vojnim sektorima i u policiji, navodi Srpski pokret obnove (SPO).

„Otvaranje dosijea je najmanje što dugujemo građanima Srbije. To je bilo veliko obećanje demokratske opozicije Srbije, koja je zbacila režim Slobodana Miloševića“, rekao je poslanik SPO Aleksandar Jugović za SETimes.

Predsednik SPO Vuk Drašković bio je žrtva dva pokušaja atentata, koja su organizovale srpske tajne službe. SPO je 2004. i 2010. godine predložio zakon o otvaranju dosijea tajne službe, ali taj predlog nikada nije došao na skupštinski dnevni red.

Građani Srbije bili su u prilici da vide svoje dosijee državne bezbednosti 2002. i 2003. godine, kada je vlada uredbom to dozvolila. U to vreme je oko 8.000 osoba tražilo da vidi svoje dosijee iz arhiva. Međutim, samo je 380 građana to učinilo.

„Mislim da dosijei nikada neće biti otvoreni, ne oni koji se odnose na događaje na Kosovu“, izjavila je za SETimes Sonja Biserko, direktorka Helsiniškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

CEAS traži od buduće vlade da odmah predloži zakon o otvaranju arhiva i poziva sve političare u Srbiji da javno iznesu svoje argumente za i protiv te mere.

„Mislimo da bi ozbiljan korak u pravom smeru bio da se nastavi uspostavljanje demokratske kontrole nad bezbednosnim sektorom, njegova sveobuhvatna reforma, udaljavanje od prirode i metodologije Miloševićevog režima i sprovođenje pravde za njegove žrtve“, rekla je Milić.

Nastavak na Southeast European Times...