Izvor: Politika, 16.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštri tonovi
Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Kosovo i Metohiju Marti Ahtisari planira da sledeće sedmice vodećim zemljama u svetu kaže kako su pregovori Beograda i Prištine zapali u ozbiljnu krizu, pa čak i u ćorsokak, tvrde izvori agencije Rojters. Ako dve strane ne postignu dogovor, vodeće zemlje će nametnuti rešenje za Kosovo koje će ići u korist nezavisnosti, tvrde ti isti diplomatski izvori.
Međutim, domaća javnost nakon povratka naše delegacije sa sednice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Saveta bezbednosti koja je održana pre tri dana nije stekla utisak da je situacija toliko dramatična. Predsednik Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić tvrdi da je atmosfera bila izbalansirana, da je kritika na račun Srbije stigla "samo" od predstavnika Velike Britanije, SAD i Francuske, ali da ipak treba imati na umu da Savet bezbednosti čini 15 država.
Oštri tonovi koji su provejavali ovom sednicom ipak se ne mogu prenebregnuti. Najciničnija je bila engleska predstavnca Karen Pirs koja je predsednici Koordinacionog centra zamerila što u svom izlaganju nije pohvalila Ahtisarija i spomenula sav njegov trud. Ovo je ravno diplomatskom šamaru, s obzirom na srpske pritužbe na račun Ahtisarija. Amerika, što je na sednici Saveta bezbednosti ponovila Džeki Volkot Sonders, i dalje insistira na ubrzavanju pregovora kako bi konačni status južne srpske pokrajine bio definisan do kraja godine. To je predočeno i predsedniku Srbije pre nepunih nedelju dana tokom njegovog boravka u Vašingtonu. Očito da protivargumenti koje je on izneo (u toku je konsolidovanje demokratije u Srbiji, nezavisnost Kosova bi destabilizovala Balkan...) nisu u američkoj administraciji naišli na bogzna kakvo razumevanje. Naprotiv, trojka iz Kontakt grupe (SAD, Velika Britanija i Francuska) koja insistira na što skorijem rešenju statusa Kosova tvrdi da će upravo nezavisno Kosovo biti faktor stabilnosti u ovom regionu.
Požurivanju se i dalje protive Rusija i Kina. Početkom nedelje stigla je vest iz Moskve da je predsednik Vladimir Putin izjavio kako se Rusija neće uzdržavati da upotrebi svoje pravo veta u Savetu bezbednosti ukoliko rešenje za Kosovo ne bude prihvatljivo i za Moskvu. Takav stav Vlada Srbije je ocenila kao logičan i principijelan.
Da je Beograd svestan težine situacije svedoče i reči premijera Vojislava Koštunice koji je na sednici parlamenta posvećenoj Kosmetu, prošlog utorka, naglasio kako se "od nas traži nešto što se nikada i ni od koga nije tražilo". U sličnom tonu je i izjava predsednika Tadića koji je nakon razgovora sa predstavnicima američke administracije pomalo malodušno primetio kako "nije vreme da očekujemo ogromne promene, ali je važno da učinimo sve što možemo". Jedan od koraka u tom pravcu jeste i predlog da se u novom ustavu Kosovo i Metohija definiše kao sastavni deo Srbije. To je slab pregovarački adut, iako je u potpunom skladu sa međunarodnim pravom, no srpskoj strani kao da i nije preostalo mnogo jakih poteza.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 16/09/2006]
