Izvor: RTS, 07.Sep.2014, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštra borba protiv sive ekonomije
Gotovo trećina privrednih tokova u Srbiji nalazi se u sferi sive ekonomije. Cilj je da se to svede na evropski prosek, čime bi se od 500 do 700 miliona evra godišnje vratilo u legalne tokove.
Za centralizovano praćenje tokova sive ekonomije radi njenog suzbijanja odavno se zalažu i privrednici i struka. Vlada je pripremila nacrt zakona koji će uvesti koordinaciju rada svih inspekcijskih službi.
Rad na crno, promet robe i usluga uz nelegalne finansijske transakcije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u tamno boje srpsku ekonomiju. Oni kojima nelojalna konkurencija najteže pada, zalažu se da država kroz Generalni inspektorat, poput mnogih zemalja, zada odlučan udarac.
"U ovome mogu izuzetno da pomognu i udruženja privrednika, predstavništva koja su raspoređena teritorijalno po opštinama. Unija poslodavaca ima 117, koja tačno mogu da dojave na kojim mestima se prodaje roba koja nije oporezovana", kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Nelegalna tezga manji je problem od toga odakle i kako roba na nju stiže. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, Mađarska je pre dve godine u Srbiju izvezla robu u vrednosti milijardu i trista miliona dolara, dok smo mi evidentirali uvoz od 700 miliona. Gde se izgubilo više od pola milijarde?
U Poreskoj upravi kažu da je poslednjih meseci otkriven veliki broj onih koji robu plasiraju u nelegalne tokove.
"Mogu da vam kažem da smo mi kao poreska policija samo u toku 2014. godine identifikovali 155 takvih privrednih lica, koja su, žargonski rečeno, fantom ili peračka preduzeća", kaže Đorđe Vuković, koordinator Sektora poreske policije.
Na potezu je Tužilaštvo. Saradnja poreznika sa MUP-om i Carinom sve je intenzivnija.
"Mislim da je ideja centralizovanja kontrole sive ekonomije dobra i da bi se ona uz stručnost ljudi koji budu u toj centralnoj instituciji značajno smanjila", kaže ekonomista Ismail Musabegović.
"Treba ići za izvorima robe i usluga u sivoj zoni, dakle da vidimo kojim kanalima se utaji tolika količina robe koja nije oporezovana ili je minimalno oporezovana – jedan komad se oporezuje, a pet do deset ode u sive tokove", kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
U granicama svojih mogućnosti, inspekcijske službe u Beogradu odnedavno združeno kontrolišu. Za sada primećuju da tako štede vreme i sebi i drugima.
"Trebalo bi da komunalna inspekcija zajedno sa inspekcijom za zaštitu životne sredine izađe i prekontroliše rad lokala, da na primer komunalna inspekcija zajedno sa vodnom kontroliše vodne objekte", kaže Zagorka Panić iz Gradskog sekretarijata za inspekcijske poslove.
Izmene poreskih zakona koje su donele olakšice za novozaposlene, oštru kaznenu politiku i učestale poreske kontrole, odlučan su korak Vlade da sivu ekonomiju smanji za trećinu.
"To je pravi neophodan korak, ali ne može biti jedini, drugi korak je preispitivanje poreskih stopa koje se moraju uskladiti sa trenutnom situacijom ekonomije i zemlje u kojoj se nalazimo", kaže ekonomista Ismail Musabegović.
Kod nas odavno nema poreske kulture koja plaćanje obaveza prema državi ne dovodi u pitanje. Ona se, kažu, najlakše gradi razumnim oporezivanjem i kaznama bez izuzetka.
