Izvor: Politika, 05.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprezno sa sumnjivim pozajmicama
Hipoteka nije samo sredstvo obezbeđenja kod uzimanja stambenih kredita već je vrlo rasprostranjeno sredstvo obezbeđenja kod novčanih pozajmica između fizičkih lica. Ovde se radi o nelegalnim finansijskim poslovima koji su poslednjih nekoliko decenija vrlo unosni za pojedince koji na taj način ulažu svoj novac sa visokim kamatama i ostvaruju izvanredan profit koji nije oporezovan, a nemalu zaradu ostvaruju i posrednici, koji dovode u vezu lica koja nude svoj kapital i lica kojima je novac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potreban, naplaćujući svoje usluge.
Ovo je unosnije od ulaganja u biznis koji može i da propadne, a u svakom slučaju mnogo lakši način da se zaradi od bavljenja proizvodnjom ili nekom drugom delatnošću. S obzirom na nepovoljne uslove bankarskih kredita u smislu limitiranog iznosa i kreditne sposobnosti potražioca, u nadi da će dobijeni novac obrnuti u nekom finansijskom poslu, ili započeti neki isplativ biznis, a neretko i radi vraćanja već napravljenih dugova dok ne pristigne očekivani novac, ljudi se upuštaju u kreditni odnos sa licima koja nude sredstva uz pozamašnu kamatu.
Naplata pozajmice obezbeđuje se hipotekom na stanu. Rokovi vraćanja su vrlo kratki, a svako produženje povećava iznos duga, računa se kamata na kamatu, s tim što se to iz samog ugovora ne vidi već se dodatno prave aneksi ugovora u kojima se kao iznos zajma pojavljuje iznos sa obračunatom kamatom. Kada se desi da očekivani novac kasni ili planirani posao propadne, rokovi se produžavaju sa još većim kamatama, i na kraju se dolazi do iznosa koji je nemoguće vratiti i koji nekada premašuje stvarni iznos dobijene pozajmice i po nekoliko puta. Na kraju, zajmoprimac dolazi u situaciju ili da sam proda svoj stan i isplati dug, ili da prepusti zajmodavcu da realizuje upisanu hipoteku i da se preko suda proda stan, a to u svakom slučaju znači i nižu cenu koja se može dobiti za stan. Pošto se radi o kratkom roku, pitanje je da li će zajmoprimac uspeti da nađe kupca, kao i da li će moći da postigne povoljnu cenu za stan, pa i tu trpi finansijsku štetu.
Naizgled sve je legalno, jer nije zabranjeno da se pozajmi novac nekome niti da se za to ugovori određena kamata, kao ni da se to potraživanje obezbedi hipotekom, a u suštini se radi o zelenaškom ugovoru koji je zabranjen, ali ga je u našim uslovima teško dokazati. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio ili se obavezao da da ili učini.
Zakon daje i mogućnost da oštećeni podnese zahtev da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos, a sud će, ako je moguće, udovoljiti takvom zahtevu. U tom slučaju ugovor ostaje na snazi sa izmenom vezanom za smanjenje zahteva. U slučaju pozajmica koje se vraćaju u nerealno visokom iznosu, to bi bilo spuštanje na realan iznos sa realnom zateznom kamatom. Oštećeni može da podnese zahtev za smanjenje obaveze na pravičan iznos u roku od pet godina od zaključenja ugovora.
Međutim, zakonodavac ne preduzima nikakve zakonske mere da se ovakva hipoteka zabrani, budući da Zakon o hipoteci daje mogućnost da svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude obezbeđeno hipotekom. Ovo potraživanje obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate. U razvijenim državama Zapada vodi se mnogo više računa o tome da građani ne mogu da ostanu bez stana u kome stanuju jer bi to bilo dodatno opterećenje za samu državu.
Ni sudovi nisu naklonjeni oštećenima, polazeći od konstatacije da se radi o punoletnim građanima koji znaju da čitaju, vrlo često o intelektualcima, pa se smatra da su sami svojom voljom pristali na takav posao te ne mogu da se pravdaju time da su dovedeni u zabludu, sem ukoliko suprotno ne dokažu. S obzirom na tokoliko kod nas traju sporovi, sve da se i dokaže prevara ili zabluda, dok se postupak okonča, više nema ni stana ni novca, a „zelenašu” teško ko može da uđe u trag. Zvuči pesimistički, ali je dobra opomena za sve one koji olako daju svoje ili stanove svojih rođaka kao garanciju za pozajmice sumnjivog karaktera. Ukoliko već rizikujete da izgubite stan, onda ga je bolje prodati i kupiti manji pa tako doći do neophodno potrebnog novca.
Mr Radmila Bosanac
[objavljeno: 06/03/2008]
