Izvor: Blic, 09.Maj.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacije na srcu koči Vlada
Više od mesec dana čeka se da Vlada Srbije da zeleno svetlo kako bi pacijenti kojima je omogućena operacija srca u Istanbulu mogli tamo i da otputuju. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) spreman je da plati troškove lečenja pacijentima koji u naša tri kardiohirurška centra čekaju na ovu intervenciju između šest meseci i dve godine.
Koliko je alarmantno stanje u srpskoj kardiohirurgiji, najbolje govori podatak da je na ogromnim listama čekanja danas skoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 4.000 pacijenata. Mnogi od njih, ako se ovako nastavi, nikada neće doći na red za intervenciju. Čak 56 odsto svih smrtnih slučajeva u Srbiji odnosi se na pacijente s kardiovaskularnim bolestima.
– Uradili smo sve što je do nas. Poslali smo upute u više vrhunskih centara i najbolja ponuda stigla je od bolnice Acibadem u Istanbulu. Upravni odbor Fonda doneo je izmene i dopune Pravilnika o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica u inostranstvo na lečenje, na koji Vlada Srbije mora da da saglasnost. Na saglasnost čekamo više od mesec dana – kaže za „Blic nedelje" Radomir Cerović iz RZZO.
Koliko će ovi pacijenti još morati da čekaju, nije mogao da nam kaže. Samo nemoćno konstatuje „nije do nas". Očigledno je da mnogi sa današnje liste operaciju neće dočekati.
U Fondu kažu da su cene u istanbulskoj bolnici za ugradnju valvule (veštačkog zaliska) ili bajpasa približno iste kao i u našim kardiohirurškim centrima. Naime, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje", Kliničkom centru Srbije, Kamenici, ali i Vojnomedicinskoj akademiji, RZZO ove intervencije plaća od 350.000 do 500.000 dinara. Iz Slovačke i Češke stigle su skoro duplo skuplje ponude.
Odluku Fonda da se oboleli koji čekaju operaciju srca šalju u inostranstvo na lečenje pacijenti su dočekali sa oduševljenjem, što se ne može reći za naše kardiohirurge.
Oni tvrde da je država morala više da uradi na proširenju postojećih kapaciteta. Izgradnjom „Kamenice 2" i „Dedinja 2", ali i otvaranjem kardiohirurških centara u Nišu u Kragujevcu, problem sa listama čekanja u kardiohirurgiji bio bi rešen. Pacijenti opet žele samo jedno, da što pre stignu na operaciju. Da li će intervencija biti urađena kod nas ili u inostranstvu, za njih nije važno. Važno je samo da im se produži život.
Kardiohirurški pacijenti ne bi bili prvi koji se iz naše zemlje šalju na lečenje u Istanbul. Tamo se već šalju pacijenti na gama- najf (radiohirurgija). Prošle godine su o trošku Fonda na ovaj način lečena 64 pacijenta.
Tokom prošle godine na lečenje u inostranstvo o trošku RZZO otišlo je 88 neurohirurških pacijenata. Uglavnom su to pacijenti sa tumorom mozga čija lokalizacija ne dozvoljava hiruršku intervenciju. Oni su odlazili na gama-najf u Istanbul. Zatim su na lečenje odlazili pacijenti sa najsloženijom embolizacijom, kao i epileptičari na hirurško lečenje.
U Rimu, Trstu i Paviji lečena su 53 hematoonkološka pacijenta. To su pacijenti koji su upućivani na transplantaciju koštane srži. Sa dijagnozom melanoma i retinoblastoma na lečenje u inostranstvo upućeno je 18 oftalmoloških pacijenata.
Na jednu od najskupljih intervencija, transplantaciju jetre, koja košta oko 130.000 evra, prošle godine upućeno je 15 pacijenata.
Trošak za lečenje u inostranstvu
Broj lečenih godina
31 2004.
59 2005.
64 2006.
104 2007.
148 2008.
202 2009.
Troškovi godina
57,79* 2004.
62,29 2005.
106,00 2006.
107,18 2007.
187,14 2008.
259,00 2009.
* u milionima dinara
Ograničen budžet
U RZZO kažu da su tokom prošle godine na lečenje u inostranstvo upućena 202 osiguranika, a da su od stručnih konzilijuma referentnih zdravstvenih ustanova stigla 284 zahteva.
– Stostruko je veći broj telefonskih poziva, a neki ljudi čak dolaze lično i traže pomoć za lečenje u inostranstvu. Lista dijagnoza koje se mogu lečiti u inostranstvu precizno je definisana Pravilnikom o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo. Da bismo izašli u susret svima koji nam se obrate za pomoć, trebalo bi nam godišnje od 15 do 20 miliona evra. Nažalost, naš budžet je ograničen i iznosi 2,5 miliona evra – kaže Radomir Cerović iz RZZO.
