Izvor: Politika, 17.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost od nasilja
Srpsko–albanski sukob oko statusa izražava nastojanja dve strane da kontrolišu teritoriju i resurse. Procenjuje se da se na teritoriji Kosova nalazi znatan deo svetskih zaliha olova, cinka, nikla, hroma, magnezijuma i drugog rudnog bogatstva. Postoje i značajna nalazišta strateške sirovine bora, koji se upotrebljava za povećanje tvrdoće čelika i koristi za nuklearne reaktore. Ideja da se ovlada ovim resursima postala je izuzetno snažan motiv koji se preliva kroz često kršenje ljudskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prava, nasilje, ubistva i proterivanja. Međutim, upravo u ovom domenu moguće je i rešavanje krize. Ukoliko bi se sukob rešio fer dogovorom o raspodeli akcija u privatizaciji i zajedničkim projektima (na primer, zajednička proizvodnja električne energije), motiv za sukobe mogao bi se preokrenuti u energiju za saradnju. Tu je domen u kome može pomoći formula: razvoj umesto vojno–policijske kontrole teritorije!
S druge strane, nasilje je jedna od osnovnih karakteristika života na Kosovu, naročito u odnosu prema srpskoj i drugim etničkim i političkim manjinama. Takođe, opasnost od albanskog ekstremizma po regionalnu stabilnost i bezbednost nije celovito razmatrana. Visok je rizik od ekstremističkog delovanja i nasilja u Makedoniji, kako bi se ona "preoblikovala" u "dvonacionalnu federaciju". Iza ove pretnje je svealbanski etno-nacionalistički pokret. Otvaranje razgovora o budućem statusu Kosova intenziviralo je pripreme svih zainteresovanih i povećalo njihova očekivanja i strahove. To se potvrdilo i na primeru Političke platforme odbornika – Albanci Preševske doline (opština Preševo, Bujanovac i Medveđa), usvojene 4. januara 2006. godine. Preteće deluje procena iz platforme "da dok se ne reši pravilno pitanje Albanaca ove doline, ceo region biće stalno žarište i prepreka za evro-atlantske integracije".
Pojava boraca OVK u Tuzima (Podgorica), u oktobru 2006. nameće nova pitanja i zebnje zbog upornosti u nastojanju Albanaca da ostvare "jedinstvenu etničku teritoriju" na zapadnom Balkanu i destabilizuju Crnu Goru.
Nespremnost ili nemoć da se ovaj pokret marginalizuje ukazuje na zabrinjavajuće odsustvo demokratskih kapaciteta u albanskoj zajednici, što među susedima izaziva podozrenje i strah. Naravno, da ovo podozrenje održava u životu i povremeno snaži druge etno-nacionalizme, naročito srpski. Osim toga, u javnosti Srbije i Makedonije, kao i kod samih Albanaca, snažno je uverenje da pojedine grupe albanskih ekstremista i paramilitarnih organizacija imaju podršku NATO-a i da ona potiče iz doba OVK. Čvrsto je i uverenje da je rukovodstvo OVK povezano s mrežom organizovanog kriminala i poslovima sa drogom.
U interesu Srbije je da Kosovo bude stabilno. Za čitav Balkan, a naročito za Srbiju, bilo bi opasno ako bi Kosovo nastavilo da se razvija u neku vrstu "balkanskog Avganistana" . Tada bi Kosovo bilo pre svega izvor pretnje od transfera terorizma i organizovanog kriminala, što bi Srbiju primoravalo na velike troškove za vojsku i policiju, odnosno za održavanje bezbednosti.
Srbija bi trebalo da svoj interes za stabilnošću Kosova iskaže i kroz konkretne inicijative i aktivnosti. Najbolje bi bilo kada bi se to dogodilo u vidu "bezbednosnog paketa" o kome bi se razgovaralo unutar procesa definisanja budućeg statusa Kosova. Do sada nije bilo takvih pokušaja.
"Bezbednosni paket" bi trebalo da obuhvati sledeće polazne pozicije:
EU, SAD i NATO trebalo bi da budu glavni činioci međunarodnog uticaja na Balkanu, dok bi snažno međunarodno prisustvo i angažovanje predvođeno EU i SAD trajalo najverovatnije do kraja naredne decenije; postepeno ukidanje ad hok institucija kao što su Unmik, Pakt za stabilnost i druge, učvršćivanje procesa stabilizacije i pridruživanja EU i prenošenje odgovornosti na lokalne vođe i zajednice; podržati najrazličitije oblike saradnje u podregionu, a jedan od ovih oblika moglo bi da bude uspostavljanje Kluba zajedničke odgovornosti za bezbednost na zapadnom Balkanu, koji bi koordinirao zajedničke akcije Albanije, Makedonije, Crne Gore, Srbije i međunarodnih i lokalnih vlasti na Kosovu, NATO i EU u suočavanju s bezbednosnim rizicima (organizovani kriminal, politički ekstremizam i terorizam).
Danas na zapadnom Balkanu nema rizika da će značajan broj muslimana podržati islamske ekstremiste, ali to ne znači da oni ne postoje. Nekoliko dana provedenih u južnoj Mitrovici i Peći na Kosovu, ili u Novom Pazaru u Sandžaku, biće dovoljno da se oseti uticaj Vehabi pokreta. Aktivnosti nekih islamskih organizacija u Bosni i na Kosovu mogu postati izuzetno opasne po bezbednost, jer ove organizacije promovišu radikalan islam, koji je nespojiv s demokratskim društvima i multietničkim okruženjem. U okolnostima ograničene podrške, ove grupe mogu postati atraktivne za stanovništvo koje je traumatizovano sukobima. Stoga je neophodno da se pažljivo prate aktivnosti islamskih organizacija u Bosni i na Kosovu, pogotovo onih koje su povezane sa terorističkim mrežama.
Koordinator Foruma za etničke odnose
Dušan Janjić
[objavljeno: 17.11.2006.]
