Izvor: Politika, 21.Dec.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost od bankrota Beograda nije prošla
Proteklih godina grad je rupu u budžetu pokrivao novim zaduživanjima. Važila je filozofija: nije bitno koliki su prihodi, jer koliki god da su rashodi – pokrićemo ih uzimanjem kredita. U kasu Beograda 2013. slilo se 64 milijarde dinara, 13 milijardi manje nego što je početkom godine planirano. A rashodi su ostali isti ili su se povećavali. Ukoliko se ne zaustavi ta negativna spirala, Beograd bi mogao doći u situaciju da niko više neće hteti da mu pozajmi novac, ili će biti toliko zadužen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da neće moći da vraća rate kredita – opisuje neveselu budžetsku sliku glavnog grada Siniša Mali, predsednik privremenog veća Beograda.
U 2014. prihodi će biti pet do sedam odsto manji, jer grad neće ubirati takse za gradsko građevinsko zemljište?
Da, a valja imati na umu da je veliki deo novca koji ćemo sledeće godine iskoristiti već određen za razne razvojne projekte, izgradnju vrtića, rekonstrukciju ulica, bulevara… Ono što u ovom trenutku možemo da uradimo jeste da menjamo te programe ili da rate koje dospevaju za otplatu odložimo na određeno vreme.
Beograd nema novaca da finansira sve akcije koje je do sada finansirao, ali je stav da sredstva za socijalnu zaštitu ne budu umanjena. Pri tome mislim i na takozvanu trinaestu penziju, izdvajanja za puno porodiljsko odsustvo...
Kako trenutno izgleda finansijska projekcija naredne godine?
Prema našim proračunima, Beograd će imati prihod od 58 do 60 milijardi dinara, a trenutno duguje bankama 410 miliona evra, ne računajući kamate. U sledećih nekoliko meseci će povući još 123 miliona evra, u istom periodu vratiće oko desetak miliona evra, pa će tada dugovati oko 520 miliona evra, bez kamata, ne računajući dugove javnih komunalnih preduzeća. To znači da će između prihoda i kreditnih obaveza stajati znak jednakosti. A to pak znači da opasnost od bankrota nije prošla.
Ostaje nam samo stezanje kaiša...
Pokušavamo da smanjimo rashode gde god je to moguće. Biće ukinuti troškovi putovanja, dnevnice, telefoniranja. Sva gradska javna preduzeća će morati da stegnu kaiš i smanje troškove poslovanja. Nema mesta za nova zaduživanja. Beogradu su potrebni dodatni prihodi, a to bi po mom mišljenju moglo da se obezbedi ostvarivanjem projekta „Beograd na vodi“ i formiranjem novih privrednih zona. Osim što bi obezbedili nova radna mesta, poslodavci u tim zonama plaćali bi porez i takse i Republici i gradu.
Pominjanje „Beograda na vodi” do sada je po pravilu bilo u predizbornim kampanjama...
Nije reč o kampanji, a objasniću i zašto sam uveren da je ostvarenje ovog projekta realistično.
U situaciji smo da nam projekat radi arhitekta Muhamed Alabar, koji ima bogato iskustvo u realizaciji sličnih poduhvata. Drugo, kroz kuvajtski kredit obezbeđen je novac za završetak železničke stanice „Prokop”, i očekujem da će u narednih nekoliko godina iz Savskog amfiteatra biti izmeštena Glavna železnička stanica, kao i splet šina. Očekujem da će se i Glavna autobuska stanica izmestiti sa sadašnje lokacije. Sam projekat bi se radio u nekoliko faza. Prva faza koju predlažu jeste izgradnja tržnog centra, a za tu fazu nam treba samo da izmestimo koloseke koji se odavno ne koriste. U tu fazu možemo brzo da krenemo. Veoma je važno da postoji politička spremnost Vlade Srbije da stane iza ovog projekta. I poslednje, ali jednako važno, naveo bih mogućnost da od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobijemo model i način finansiranja.
Koliko bi, okvirno, podizanje „Beograda na vodi” koštalo? Predračunska vrednost je 3,1 milijardu dolara, to je procena naših prijatelja iz Emirata.
Ko je spreman da uloži toliko u projekat, a izvesno je da uloženo ne može brzo da bude vraćeno?
Razgovaramo sa investitorima iz Emirata da oni sa nama zajedno krenu u razvoj te lokacije.
Koliko bismo mi novca uložili?
Oni bi uložili svoje znanje i novac, a Beograd bi dao zemlju i infrastrukturu.
Kako bi se delila zarada?
O tome se vode razgovori.
Kada bi ostvarenje planiranog moglo da otpočne?
Zavisi od toga šta podrazumevate pod početkom projekta. Mi već radimo na master planu ili konceptualnom dizajnu, i taj plan je već gotov. Zatim sledi formiranje pravnog lica, što je uslov da država „Beograd na vodi” proglasi projektom od nacionalnog značaja. Time se stvara preduslov za eksproprijaciju dela zemljišta koje nije vlasništvo države – to je negde oko pet posto od ukupnog zemljišta. Paralelno bi se radili urbanistički planovi i ostale stvari bitne da bi ovaj projekat zaživeo. Očekujem da prvi deo projekta možemo da uradimo već krajem sledeće godine.
Šta taj projekat donosi?
Beograd bi potpuno promenio svoj profil, postao bi potpuno drugačiji. Prema našim prvim analizama, više od 200.000 ljudi bilo bi uposleno na tih 1,5 miliona kvadrata gde bi bili izgrađeni tržni centri, poslovni objeti i komercijalni sadržaji. Posebno naglašavam da bi izgradnja ovog projekta zaposlila domaću radnu snagu i bila veliki podsticaj oporavku naše građevinske industrije.
--------------------------------------------------------------------
GSP – rupa bez dna
Nedavno ste izjavili da treba menjati „čudan način upravljanja u gradskim javnim preduzećima. Šta ste tamo zatekli?
Veliki javašluk i nedomaćinsko ponašanje. U najgorem položaju su GSP, „Beogradske elektrane”, Sava centar, i „Beograd put”. Ova preduzeća kontinuirano prave gubitke, a „Elektrane” imaju veliki problem sa naplatom potraživanja iz prošlosti i neizmirenim obavezama za isporučeni gas.
Subvencije grada GSP-u su od 2001. do 2013. sa dve milijarde narasle na 7,5 milijardi dinara, što je između 10 i 15 odsto beogradskog budžeta. Od uvođenja „busplusa” izdvajanje grada za saobraćajna preduzeća su takođe u porastu. GSP sada po osnovu kredita duguje osam milijardi dinara. Rashodi su im ove godine bili za 1,2 milijarde dinara veći od prihoda, a prema njihovom planu poslovanja za 2014. minus u kasi će iznositi 2,2 milijarde dinara. Nova gradska vlast moraće ozbiljno da porazmisli o restrukturisanju ovog preduzeća, koje ima čak 6.000 zaposlenih.
Kakva je sudbina dalje saradnje grada sa konzorcijumom APEKS, koji rukovodi „busplus” sistemom?
Imali smo nekoliko sastanaka sa predstavnicima turske kompanije koja je većinski vlasnik APEKS-a, i imaćemo ih još. Zatražili smo strukturu njihovih prihoda i rashoda, da utvrdimo da li grad mnogo ili malo plaća njihove usluge. Kada dobijemo izveštaj, videćemo šta ćemo da uradimo.
Da li se razmatra mogućnost raskida ugovora?
Vrlo brzo ćemo izaći sa zaključkom šta bi za grad bilo najbolje i koje je rešenje prihvatljivo za obe strane. U ovom trenutku ne bih isključio mogućnost nastavka saradnje, ali ni opciju raskida ugovora.
Da li je u planu privatizacija nekog javnog preduzeća?
S obzirom na mogućnosti grada da daje subvencije u narednom periodu, smatram da treba otvoriti temu privatnog partnerstva sa komunalnim preduzećima. To je jedan od načina da se ta preduzeća osamostale, da u manjem obimu zavise od gradske kase. To bi bili strateški partneri koji se već bave tom delatnošću, što može da poboljša poslovanje tog preduzeća. Treba iskoristiti iskustva drugih glavnih gradova u aranžmanima sa privatnim kompanijama.
--------------------------------------------------------------------
Most na Adi pod lupom budžetske inspekcije
Znate li koliko košta Most na Adi sa pristupnim saobraćajnicama?
Ne bih izlazio sa konkretnom sumom, jer je još nemam. Budžetska inspekcija grada se trenutno bavi analizom koliko koštaju pristupne saobraćajnice a koliko izgradnja samog mosta i vrlo brzo ćemo javnost obavestiti o konkretnim iznosima. Grad Beograd sledeće godine treba da povuče i deo kredita koji će biti iskorišćen za ovaj projekat.
--------------------------------------------------------------------
Ne razmišljam o mestu gradonačelnika
Ako vam Aleksandar Vučić posle izbora u Beogradu ponudi mesto gradonačelnika, šta ćete uraditi?
Uopšte ne razmišljam o tome. Koncentrisan sam na to da što bolje uradim posao u narednih nekoliko meseci.
Dejan Spalović
objavljeno: 21.12.2013.
