Izvor: B92, Tanjug, 06.Jan.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Opasan otpad u bivšim kasarnama?

Beograd -- Ministar za životnu sredinu Oliver Dulić rekao da se pregovara s Vojskom Srbije o nekoliko napuštenih kasarni kao mogućim lokacijama za odlaganje opasnog otpada

Radi se o objektima koje ispunjavaju kriterijume - da imaju pristupni put, da su komunalno opremljene, udaljene od naselja, u zoni sa povoljnim strujanjem vetrova, izjavio je Dulić u intervjuu "Politici".

On je rekao da će novi zakon o upravljanju otpadom predvideti "obaveznost dogovaranja i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogućnost da, u slučaju da ne možemo da se sporazumemo, Vlada odluči gde će biti lokacije za regionalne deponije".

Osim što će gradovi sa 200.000 stanovnika dobiti regionalne deponije, i manja mesta će moći, ukoliko je ekonomski opravdano, da naprave deponije sa sortirnicima i reciklažnim centrima. Ekonomski interes će ubuduće biti pokretač industrije upravljanja otpadom i reciklaže, rekao je on.

Prema Dulićevim rečima, u Srbiji postoji nekoliko opština čija su komunalna preduzeća bila neefikasna, pa su lokalne samouprave poverile upravljanje otpadom privatnim kompanijama, koje su za duplo manje para očistile ulice i zaposlile duplo više ljudi. To je pokazatelj stravične neefikasnosti komunalnog sistema, što će urediti ulazak privatnog kapitala i konkurencije.

On je rekao da će budžet za ekologiju ove godine za oko 1,5 milijardi dinara biti veći nego lane, dodavšti da ni to nije mnogo u poređenju sa 1,1 milion evra, koje je Vlada obećala za sanaciju Bora, ili 10 milijardi evra, bez kojih, kako je procenjeno, ne može biti rešen problem otpadnih voda u Srbiji. Taj novac najvećim delom moraće biti izvučen iz fondova EU ili džepova privatnih investitora, dodao je Dulić.

On je rekao da je, prema navodima stručnjaka, subvencionisanje industrije reciklaže potrebno, makar u prvo vreme, utoliko pre što imamo mnogo pogona za reciklažu papira i metala, ali u Srbiji gotovo da ne postoje postrojenja za reciklažu stakla, guma, elektronskog otpada ili otpadnog ulja.

"Od proizvođača i uvoznika budućeg otpada naplaćivaćemo takse, a novac će se slivati u Fond za zaštitu životne sredine, odakle ćemo subvencionisati reciklažu. Razmišljamo da uvedemo i neku vrstu depozitnog sistema, koji bi podrazumevao da građani koji donesu ambalažu u prikupnu stanicu dobiju deo novca natrag, što je takođe ekonomski stimulans. Taj sistem funkcioniše u nekoliko zemalja i daje sjajne rezultate u Hrvatskoj, s kojom se možemo porediti po nivou ekološke svesti građana i ekonomskoj situaciji", rekao je Dulić.

Nastavak na B92...