Izvor: Politika, Tanjug, 05.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasan otpad u napuštenim kasarnama
U nekoliko opština u kojima se komunalna preduzeća nisu pokazala efikasna lokalne samouprave poverile su upravljanje otpadom privatnim kompanijama koje su za duplo manje novca očistile ulice
Budžet za ekologiju će ove godine za oko 1,5 milijardi dinara biti veći nego lane, kaže Oliver Dulić,. Ni to, međutim, nije mnogo u poređenju sa 1,1 milion evra koje je vlada obećala za sanaciju Bora ili 10 milijardi evra bez kojih, kako je procenjeno, ne može biti rešen problem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otpadnih voda u Srbiji. Taj novac, objašnjava Dulić za naš list, najvećim delom moraće biti izvučen iz fondova EU ili džepova privatnih investitora. Nacrti sedam zakona, među kojima i onih o upravljanju otpadom i o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji su napravljeni još 2006. godine, poslati su skupštini, čija je predsednica dala reč da će biti uvršćeni u dnevni red. Dulić se nada da bi se to moglo dogoditi u februaru.
Da li ste spremni na subvencionisanje industrije reciklaže?
Stručnjaci tvrde da je to potrebno makar u prvo vreme, utoliko pre što imamo mnogo pogona za reciklažu papira i metala, ali u Srbiji gotovo da ne postoje postrojenja za reciklažu stakla, guma, elektronskog otpada ili otpadnog ulja?
Od proizvođača i uvoznika budućeg otpada naplaćivaćemo takse,a novac će se slivati u Fond za zaštitu životne sredine, odakle ćemo subvencionisati reciklažu. Razmišljamo da uvedemo i neku vrstu depozitnog sistema, koji bi podrazumevao da građani koji donesu ambalažu u prikupnu stanicu dobiju deo novca natrag, što je takođe ekonomski stimulans. Taj sistem funkcioniše u nekoliko zemalja i daje sjajne rezultate u Hrvatskoj, s kojom se možemo porediti po nivou ekološke svesti građana i ekonomskoj situaciji.
Znači li to da će depozitni sistem biti razvijeniji u odnosu na kontejnerski?
Pojedini stručnjaci ga smatraju najboljim rešenjem za ambalažu, koja čini 80 odsto otpada, dok se nezvanično čuje da je industrija „punilaca flaša” protiv njega jer bi omogućio državi da dobije podatke o tome koliko su tačno flaša proizveli.
Da li je bilo pritisaka na Ministarstvo u toku izrade nacrta zakona?
Svakako da postoje različite vrste lobiranja, ali nijedno neće uticati da donesemo odluku koja ne bi vodila čistijoj Srbiji i ekonomskim pogodnostima za građane i državu. Moramo da uvažimo činjenicu da se proizvodna industrija ujedinila i ponudila sistem koji je uspešan u većini zemalja EU, kao što moramo da poštujemo činjenicu da se i depozitni sistem dobro pokazao. Možda smo najbliži kompilaciji ta dva sistema.
Da bismo imali što manje otpada kojeg se nekako treba rešiti, najavljivali ste zabranu uvoza starih automobilskih guma i polovne bele tehnike. Ostajete li pri toj nameri?
Uvoz polovnog elektronskog otpada je zabranjen, dok će zabrana uvoza starih automobilskih guma biti regulisana novim zakonima. Za sada ne možemo da dozvolimo uvoz jer nemamo dovoljno pogona za preradu guma i elektronskog otpada. Ali nije mi teško da zamislim Srbiju u bliskoj budućnosti koja će imati energane i elektrane na otpad. Prošle nedelje smo potpisali sporazum sa predstavnicima cementne industrije koji je otvorio put da ona koristi alternativna goriva dobijena spaljivanjem polovnih guma i raznih vrsta opasnog otpada pod strogom kontrolom.
Ono što ne bude moglo da se reciklira završavaće opet na deponijama. Da li će biti, kako je planirano, 29 regionalnih deponija ili će veći obim reciklažnog ciklusa smanjiti potrebu za njima? Uspevate li da se dogovorite sa lokalnim samoupravama koje su odbijale da primeregionalne deponije?
Novi zakon o upravljanju otpadom predvideće obaveznost dogovaranja i mogućnost da, u slučaju da ne možemo da se sporazumemo, vlada odluči gde će biti lokacije za regionalne deponije. Osim što će gradovisa 200.000 stanovnika dobiti regionalne deponije, i manja mesta će moći, ukoliko je ekonomski opravdano, da naprave deponije sa sortirnicima i reciklažnim centrima. Ekonomski interes će ubuduće biti pokretač industrije upravljanja otpadom i reciklaže. U Srbiji postoji nekoliko opština čija su komunalna preduzeća bila neefikasna pa su lokalne samouprave poverile upravljanje otpadom privatnim kompanijama, koje su za duplo manje para očistile ulice i zaposlile duplo više ljudi. To je pokazatelj stravične neefikasnosti komunalnog sistema, što će urediti ulazak privatnog kapitala i konkurencije.
Da li ste pronašli pogodno mesto za najosetljiviju deponiju, onu na kojoj će biti odlagan opasan otpad?
Pregovaramo sa vojskom. Postoji nekoliko lokacija, napuštenih kasarni koje ispunjavaju kriterijume–da imaju pristupni put, da su komunalno opremljene, udaljene od naselja, u zoni sa povoljnim strujanjem vetrova.
Nisu deponije jedini problem koje imate sa lokalnim samoupravama. Često investitor dobije od opštine ili grada dozvolu za gradnju pre nego što podnese studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.
U mnogim lokalnim samoupravama nema funkcionalne ekološke inspekcije, niti dovoljno stručnih ljudi. Ta nestručnost se ogleda i u primeni studije uticaja na životnu sredinu, pogrešnom shvatanju njene obaveznosti i nerazumevanju na koje objekte se ona primenjuje. Pre tri nedelje doneli smo uredbu kojom smo jasno definisali pod kojim uslovima se donosi studija i za koje objekte.
Da li ste zadovoljni ugovorom o prodaji NIS-a? Izjavili ste da je problem u pregovorima sa Rusima bilo pitanje ko će sanirati dosadašnje zagađenje.
Prema dosadašnjem iskustvu, prethodni vlasnik, što je ovde bila država, uvek ima veću obavezu nego kupac što se tiče saniranja zagađenja. Obećavam građanima Pančeva da ćemo insistirati na dogovorenoj dinamici investicija u tehnologiju koja neće zagađivati životnu sredinu.
Saniranje zagađenja, dakle, plaćaće Srbija?
Uglavnom ćemo ga mi sanirati.
Vladimir Vukasović
[objavljeno: 06/01/2009]
