Opasan otpad u bivšim kasarnama?  

Beograd -- Ministar za životnu sredinu Oliver Dulić rekao da se pregovara s Vojskom Srbije o nekoliko napuštenih kasarni kao mogućim lokacijama za odlaganje opasnog otpada

Radi se o objektima koje ispunjavaju kriterijume - da imaju pristupni put, da su komunalno opremljene, udaljene od naselja, u zoni sa povoljnim strujanjem vetrova, izjavio je Dulić u intervjuu "Politici". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

On je rekao da će novi zakon o upravljanju otpadom predvideti "obaveznost dogovaranja i mogućnost da, u slučaju da ne možemo da se sporazumemo, Vlada odluči gde će biti lokacije za regionalne deponije".

Osim što će gradovi sa 200.000 stanovnika dobiti regionalne deponije, i manja mesta će moći, ukoliko je ekonomski opravdano, da naprave deponije sa sortirnicima i reciklažnim centrima. Ekonomski interes će ubuduće biti pokretač industrije upravljanja otpadom i reciklaže, rekao je on.

Prema Dulićevim rečima, u Srbiji postoji nekoliko opština čija su komunalna preduzeća bila neefikasna, pa su lokalne samouprave poverile upravljanje otpadom privatnim kompanijama, koje su za duplo manje para očistile ulice i zaposlile duplo više ljudi. To je pokazatelj stravične neefikasnosti komunalnog sistema, što će urediti ulazak privatnog kapitala i konkurencije.

On je rekao da će budžet za ekologiju ove godine za oko 1,5 milijardi dinara biti veći nego lane, dodavšti da ni to nije mnogo u poređenju sa 1,1 milion evra, koje je Vlada obećala za sanaciju Bora, ili 10 milijardi evra, bez kojih, kako je procenjeno, ne može biti rešen problem otpadnih voda u Srbiji. Taj novac najvećim delom moraće biti izvučen iz fondova EU ili džepova privatnih investitora, dodao je Dulić.

On je rekao da je, prema navodima stručnjaka, subvencionisanje industrije reciklaže potrebno, makar u prvo vreme, utoliko pre što imamo mnogo pogona za reciklažu papira i metala, ali u Srbiji gotovo da ne postoje postrojenja za reciklažu stakla, guma, elektronskog otpada ili otpadnog ulja.

"Od proizvođača i uvoznika budućeg otpada naplaćivaćemo takse, a novac će se slivati u Fond za zaštitu životne sredine, odakle ćemo subvencionisati reciklažu. Razmišljamo da uvedemo i neku vrstu depozitnog sistema, koji bi podrazumevao da građani koji donesu ambalažu u prikupnu stanicu dobiju deo novca natrag, što je takođe ekonomski stimulans. Taj sistem funkcioniše u nekoliko zemalja i daje sjajne rezultate u Hrvatskoj, s kojom se možemo porediti po nivou ekološke svesti građana i ekonomskoj situaciji", rekao je Dulić.

0 0

Opasan otpad u napuštenim kasarnama  

U nekoliko opština u kojima se komunalna preduzeća nisu pokazala efikasna lokalne samouprave poverile su upravljanje otpadom privatnim kompanijama koje su za duplo manje novca očistile ulice
Budžet za ekologiju će ove godine za oko 1,5 milijardi dinara biti veći nego lane, kaže Oliver Dulić,. Ni to, međutim, nije mnogo u poređenju sa 1,1 milion evra koje je vlada obećala...

Nastavak na Politika... 0 0

Dodajte komentar