Izvor: Blic, 12.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni su naša budućnost
Oni su najbolji studenti u svojoj generaciji na nekim od najtežih fakulteta Beogradskog univerziteta. U indeksu nemaju druge ocene osim desetki. Vole da uče i stalno su gladni znanja, ali se zbog toga nimalo ne razlikuju od svojih vršnjaka: izlaze, zabavljaju se i bave se sportom.
Marija Mojić je stigla do četvrte godine na Biološkom fakultetu u Beogradu, a da nikada nije dobila drugu ocenu osim desetke.
Za nju je to nešto što se podrazumeva i ostane joj, kaže, dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vremena i za izlaske, druženje s prijateljima i sport.
- Već četiri godine imam sve desetke, i to za mene nije ništa neobično, jednostavno sam navikla na to. Nema mnogo filozofije u tome kako neko može imati samo najbolje ocene. Sednete i učite, ponekad malo više zapnete, ali pre svega toga - morate da volite ono što studirate. Imam sjajne kolege, ali i profesore koji su spremni da s nama rade više nego što je predviđeno programom - kaže Marija Mojić.
Njoj učenje toliko ide od ruke da su joj na fakultetu izašli u susret i omogućili joj ubrzano studiranje.
- To znači da na ispite mogu da izlazim i van ispitnog roka - objašnjava Marija.
Đorđe Jevđić, student četvrte godine na Elektrotehničkom fakultetu, kaže da se u njegovom indeksu nalaze samo desetke zato što on uživa u učenju.
- Volim fakultet koji studiram i nije mi teško da učim. Učenje mi oduzima dosta vremena, ali ja sam zadovoljan. Nikada nisam jurio prosek, već sam hteo da imam znanje. Nisam još siguran da li ću ostati u zemlji ili ću otići u inostranstvo, jer ne volim da unapred planiram - priča Jevđić.
On kaže da ima momenata kada mu je teško, jer zbog učenja ne može da izlazi koliko bi hteo.
- I pored toga nikada nisam sumnjao da radim pravu stvar. Naravno da i ja volim druženje, žurke i kafenisanje, pa sam uspeo da sve to uskladim sa obavezama na faksu - kaže Đorđe.
Tijana Rakić je studentkinja treće godine na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.
- Ako bih do kraja školovanja i dobila manju ocenu, prihvatila bih to sasvim normalno. Najvažnije je izabrati fakultet koji vam zaista odgovara. Znam da ću kao farmaceut imati velike mogućnosti za zaposlenje, a mogu da se bavim i naučnim radom. Imam kolege s kojima učim, družim se i izlazim. Sve može da se postigne ako se dobro organizujete, ali je potrebno napraviti listu prioriteta - kaže Tijana.
Pored toga što je najbolji student u svojoj generaciji, Tijana stiže da ide na kurs italijanskog jezika i na ples.
- Najviše volim da posle učenja sednem u neku baštu i pijem kafu sa drugaricama - priznaje Tijana. Iako se mnogi slažu da su studije medicine najteže, za Petra Milovanovića, studenta četvrte godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, to nije bila prepreka da mu prosek ocena bude 10,00.
- Mora da se radi, a od pričanja je slaba vajda. Stižem i da se bavim slikarstvom, koje je pored medicine moja velika ljubav. Fakultet koji studiram traži dosta rada i odricanja - ako hoćete da budete najbolji. Volim da povremeno izađem u grad, odem na plivanje - priča Petar.
Miloš Nešović, student treće godina na Fakultetu dramskih umetnosti, kaže da je uspeo samo zato što je bio dovoljno hrabar da izađe na prijemni, iako svi znaju koliko ga je teško položiti.
- Recept za uspeh su volja i rad iako mnogi misle, bar kad je reč o mom fakultetu, da je najvažniji talenat. Ako ste dobro organizovani i radite stvari koje vas motivišu, sve je moguće - objašnjava Miloš.
Pored studija, on stiže i da radi u Britanskom savetu kao asistent za komunikacije. Prati kulturna dešavanja u gradu, angažovan je na Festivalu studentskog filma...
- Na ovom poslu mogu da primenim znanja stečena na fakultetu i da ih umnogome unapredim. Nikada nisam bio opsednut visokim ocenama. U srednjoj školi nisam imao sve petice, a sada, kada studiram ono što volim, učim za znanje a ne za ocenu. Desetke u indeksu su samo logična posledica mog rada - priča Miloš.
Dragana Gagić, studentkinja treće godine na Ekonomskom fakultetu, ima 18 desetki u indeksu.
- Nikada nisam mislila da po svaku cenu moram da imam desetke. Dobijem ih, a, iskreno, i ne znam kako mi to polazi za rukom. Pred svaki ispit imam tremu i mislim da ću da padnem. Jedva čekam da završim fakultet, da se zaposlim u nekoj banci i da imam dobru platu - kaže Dragana.
.jpg)
