Izvor: Blic, 17.Apr.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omaž Milošu Petroviću
Sala Beogradske filharmonije, utorak, 10. april: prepuno gledalište, a ljudi još pristižu. Koncert sećanja na Miloša Petrovića (1952-2012), profesora baroka na Muzičkoj akademiji, kompozitora i sjajnog džez pijanistu, kojeg smo svojevremeno bez preterivanja nazvali evropskim odgovorom harizmatičnom Kitu Džeretu.
Nastupili su nekadašnji i sadašnji Miloševi studenti. Njihova je želja bila da se omaž održi na godišnjicu Miloševe prerane smrti, krajem prošle godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali nije bilo lako naći pogodan prostor.
A onda se pojavio volšebni Ivan Tasovac (onaj sa jednog grafita u mojoj ulici „Tasovca za predsednika") i ponudio, bez ikakvih uslova, dvoranu Filharmonije.
Koncert je obuhvatio samo jedan deo Petrovićevog opusa, od sonata i svita do džez obrada naše tradicionalne muzike („Hajde, Jano, kuću da prodamo" i pročaja). Dobro se pamti Milošev rad sa rok grupom „Džakarta", diskovi sa džez triom i kvintetom (uz Miću Markovića i Stjepka Guta).
Da ne pominjemo jedinstveno dvotomno izdanje „Istorije Vizantije" (koju je sam izveo na klavsenu). I da ne pomenem jednu operu koja se beznadežno krčka u fijokama Beogradske opere već petnaestak godina. No, to je već mnogo tužnija priča o nama i našim kulturnim navikama.
Povezane vesti: Plavi ili crveni slon Skandal u kulturi Neponovljivo - Završnica festivala: „Glumac/Artist“ (M. Azanavisijus) Holivud u Beogradu - „Doktor Rej i đavoli“ (D. Tucaković) Igračka-plačka, „Kinez za poneti“ (S. Borenštajn) i „Srebrni jezik“ (S. Artur)
