Izvor: Blic, 16.Sep.2014, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okrugli sto NIN-a: Vujović najavio četiri STUBA ŠTEDNJE
Do 2017. godine Srbija treba da budžetski deficit svede sa 2,5 na jednu milijardu evra, poručio je danas ministar finansija Dušan Vujović i najavio da će rebalans budžeta za 2014. godinu, u kojem će se naći ključne mere štednje, biti predstavljen u četvrtak.
Vujović je rekao da Vlada Srbije trenutno radi na procenama kolike su uštede neophodne i koliko će ko tereta da podnese.
- Tri godine je potrebno da ovaj brod zaokrene - kazao je ministar istakavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je Srbija i dalje "daleko od litice".
Likvidnosti ima dovoljno, ali je potrebno reagovati odmah da kansije ne bismo došli u situaciju da nam kreditori diktiraju šta treba da radimo, kazao je on na okruglom stolu u organizaciji nedeljnika NIN.
Prema njegovim rečima, mere štednje u Nacrtu budžeta za 2015. godinu biće postavljena na četiri stuba: rashodna stran, smanjivanje sive ekonomije, unapredjenje fiskalnog sistema i reorganizavanje poreske uprave i povećanje efikasnosti javnih preduzeća.
On smatra da mnogo prostora za uštede ima u EPS-u, Srbijagasu EMS-u i Poštama Srbije.
Ministar je najavio da će Nacrt budžetaza narednu godinu biti vrlo brzo objavljen i da će on na neki način biti vezan za budžete za 2016. i 2017. godinu jer je do tada potrebno da se deficit svede na 2,5 milijardi evra.
Vujović je kazao da država više neće davati subvencije za poljoprivrednike koji imaju više od sto hektara zemlje ili iznajmljuju zemlju.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da Srbija budžetski deficit mora da smanji za 1,7, a ne za 1,5 milijardi kakav je plan Ministarstva finansija.
U naredne tri godine uštede bi trebalo da iznose dve milijarde evra, tvrdi Petrović.
On je na okruglom stolu nedeljnika NIN "Rebalans budžeta i akcizna roba", rekao da će budžet u celoj 2014. godini iznositi 2,5 milijardi evra ili 8,4 odsto BDP, te da je u to uključeno sve "ispod i iznad crte".
"Ministar finansija Dušan Vujović je sa onih sedam odsto deficita referirao samo ono što je iznad crte, a treba gledati sve ukupno, a to je tih 2,5 milijardi evra", rekao je Petrović.
Taj veliki deficit, prema njegovim rečima, u naredne tri godine mora biti smanjen za 1,7 milijardi evra, upozorio je on i dodao da će se, s obzirom na toda će u naredne tri godine doći do rasta nekih drugih rashoda, kao što su kamate, izdavanje garancija za odredjena javna preduzeća, pojaviti dodatni rashodi.
Zbog toga bi, istakao je, uštede u naredne tri godine trebalo da iznose dve milijarde evra.
"Cilj je da se u te tri godine stabilizuje odnos javnog duga i BDP-a i da posle toga javni dug počne da opada", rekao je Petrović.
Dug će, dodao je, nastaviti da raste do 2017. godine i doći će na nivo do 80 odsto BDP.
Petrović je rekao da je neophodno smanjiti plate i penzije linearno za 15 odsto, kao i da će te mere sigurno dovesti do blage recesije, ali nikako do ozbiljne.
"Da će neke recesije biti - to je sigurno, ali ne možete da se izlečite a da ne boli", rekao je Petrović i dodao da je smanjenje plata u javnom sektoru i penzija jedina mera koja odmah daje efekat.
Ta mera bi, tvrdi, u samom startu dala kredibilnost vladinom programu fiskalne konsolidacije. U suprotnom Srbija će upasti u još veću krizu javnog duga, koja bi znatno povećala i recesiju, naveo je on.
Petrović je rekao i da bi bilo preko potrebno ukinuti subvencije po hektaru koje se trenutno dodeljuju poljoprivrednicima, te da je to uočila još vlada Mirka Cvetkovića, ali da u tom segmentu nije načinjen nikakav pomak.
U sklopu celokupne fiskalne konsolidacije neophodno je, smatra Petrović, ostvariti uštede u javnim i državnim preduzećima, što prvenstveno podrazumeva zaustavljanje gubitaka u Srbijagasu i rešavanje problema sa EPS-om, koji mogu da budu veći nego u Srbijagasu.
Podsetio je da će država ove godine ponovo dati garanciju da se Srbijagas zaduži i rekao da vlada mora da se odluči da li će i ubuduće to nastaviti da radi, jer je u tom slučaju neophodno smanjenje plata u javnom sektoru i penzija od 20 odsto.
Petrović je naveo da je neophodno suzbiti sivu ekonomiju u značajnoj meri i da je procena Fiskalnog saveta da se u tom segmentu može uštedeti 300 do 350 miliona evra u naredne tri godine.
On je rekao i da je neophodno reformisati Poresku upravu i celokupnu reformu javnog sektora.
Direktor korporativnih poslova i komunikacija Japan tobako internešenel za region Zapadnog Balkana Goran Pekez izjavio je danas da bi Srbija morala da uvede inspekcijski nadzor u cilju suzbijanja pojave šverca cigareta i "crnog" tržišta akciznih proizvoda.
Primetivši da Srbija nema ni najniže, ni najviše akcize na duvan u regionu, Pekez je naveo da je učešće PDV-a i akciza u ceni duvanskih proizvoda između 70 i 90 odsto. On primetio da je šverc duvanskih proizvoda u Srbiji povećan krajem 2012. godine kada su povećane akcize i cene duvanskih proizvoda.
Pekez je, učestvujući u radu Okruglog stola "Rebalans budžeta i akcizna politika", naglasio da njemu nije poznato da je od tada do danas neko odgovarao zbog šverca duvana u Srbiji.
On je skrenuo pažnju da od masovnije pojave šverca duvana u Srbiji, duvanska industrija ima pad prihoda. U promeni propisa oko akcizne politike vlada nema mnogo prostora i veoma je važno da sadašnji kalendar korekcije akciza ostane, rekao je Pekez.
Srbija bi morala da uvede inspekcijski nadzor u cilju suzbijanja pojave šverca cigareta i "crnog" tržišta akciznih proizvoda, rekao je Pekez.
Šef ekonomskog odeljenja delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat podsetio je da je Savet ministara EU u maju ove godine dao preporuke Srbiji za fiskalnu konsolidaciju i podsticanje rasta ekonomoje, napominjući da je to praksa za zemlje koje su u postupku pridruživanja Uniji.
Janmat je rekao da je da će predstojeći rebalans budžeta Srbije biti veoma važan signal za strana finansijska tržišta, napominjući da će ne manje važan biti i okvir budžeta za narednu godinu.
Što se tiče akciza, Janmat je rekao da u EU postoji trend da su one sve značajniji izvor prihoda za budžet i trenutno iznose oko 10 odsto svih prihoda nacionalnih budžeta, napominjući da je određivanje njene stope u nadležnosti zemalja članica.
Janmat je reako da je na tržištui EU, uveden je jednoobrazni sistem obračuna jedinica prema kojima se određuje akcizna stopa, ali se zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao što je Srbija, preporučuje da akcize harmonizuju za najnižim stopama u EU.
Postoji puno prostora za bolju saradnju unutar institucija srpske državne administracije, u boljoj naplati akciza, ocenio je Janmat i napomenuo da EU je uvek otvorena za saradnju i pomoć Srbiji u tom domenu.
.jpg)
