Izvor: B92, 30.Jun.2020, 20:38

Odluka koja se teško menja: "Kako da ponovo postanem Debi, ona koja sam nekad bila?“

"Ovo je greška koja nikad nije smela da se dogodi... Kako da ponovo postanem Debi koja sam nekad bila?"

Debi je rođena kao devojčica i proživela veći deo života kao takva.

Ali pre skoro dve decenije, kad je imala 44 godine, potražila je pomoć za tranziciju iz žene u muškarca.

Debi je podvgrnuta potpunoj hirurškoj tranziciji iz ženskog u muško, koja je podrazumevala faloplastiju - napravljen je penis od kože sa njene podlaktice.

Promenila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ime u Li i provela 17 godina na testosteronu - hormonu muškosti koji može da dovede do promena kao što su veća maljavost i više mišića.

Kad je dospela u tinejdžerske godine, Tein kaže da ju je sve jača nelagoda koju je osećala u vezi sa vlastitim identitetom uverila da je ona transrodna.

Sa 26 godina, Tein je potražila pomoć Nacionalne zdravstvene službe i prepisan joj je testosteron. Ali posle dve godine, odlučila je da prestane za uzimanjem hormona i da se podvrgne detranziciji.

"Tek kad sam otkrila zajednicu koja se izjašnjavala kao rodno neopredeljena, a to je radikalno feministička zajednica, stvarno sam donela odluku da prekinem", kaže Tein za BBC Njuz.

Čarli Evans (28) se takođe mučila sa rodnim identitetom od ranog uzrasta. Sa 15 godina je počela da se identifikuje kao dečak, obrijala je glavu, vezala grudi i u razgovoru koristila muške zamenice.

Nikad nije uzimala testosteron i posle nekoliko godina se vratila identifikaciji kao žena.

Od tada je organizovala mrežu pomoći za detranzicioniste i kaže da ju je kontaktiralo oko 300 ljudi, uključujući neke koji su uradili hiruršku tranziciju. Ona priznaje da nije mogla da potvrdi sve njihove priče.

"Većinu nas privlači isti pol", kaže ona za BBC Njuz. "Većina se identifikuje kao lezbejke ili biseksualke, a mnoge od nas su autistične."

Čarli kaže da su se mnoge od ovih žena u vreme kad su tražile tretman osećale kao "da nisu u stanju da daju pristanak na medicinsku tranziciju zato što se nisu osećale dobro usled poremećaja u ishrani ili depresije."

Lui Askvit, iz Sirena, organizacije koja pomaže transrodnim i rodno raznolikim mladim ljudima, upozorava da takva iskustva ne bi smela da se koriste za sugestiju da sistem nije ozbiljan ili da se prema ljudima ophodi na način koji "sugeriše da se na njih vrši pritisak ili da se prisiljavaju da postanu trans."

"To je netačno", kaže Lui. "Ne možete da naterate nekog da bude trans."

Ne postoje zvanični podaci za broj ljudi koji su uradili detranziciju.

Neke studije pokazuju da ih je dva odsto, dok druge govore da je ta brojka niža. Ali eksperti za BBC Njuz govore da su te studije falične.

Psihoterapeut Džejms Kaspijan radi sa transrodnim odraslim osobama više od decenije. U skorije vreme, kontaktirale su ga desetine detranzicionista.

"Ova čitava oblast transrodne medicine nije ni izdaleka dovoljno istražena", kaže on. Ali on je zapazio neke zajedničke teme među detranzicionistima sa kojima je razgovarao.

"Veliki broj njih čini se da je imao veoma negativno žensko iskustvo u ženskom telu - seksualno uznemiravanje, pa čak i zlostavljanje", kaže on.

Debi smatra da je prošla tranziciju kako bi se nekako izborila sa seksualnim zlostavljanjem koje je doživela kao dete.

"Mislila sam da ću proći čitavo putovanje do neke druge osobe... Preoblikovaću se u nekog drugog i ostaviti tu traumatizovanu ženu potpuno iza sebe", kaže ona.

Ali tokom savetovanja, dodaje ona, postalo je očigledno da je "tranzicija bila samo pokušaj bekstva".

Detranzicija je kontroverzna tema. Kristofer Inglfild, koji se specijalizovao za transrodnu hirurgiju, objašnjava zašto su delovi trans zajednice "veoma nervozni" zbog mogućnosti da detranzicija postane rasprostranjena priča u javnosti.

"Svako preokretanje te tranzicije tera društvo na sumnju u čitav proces tranzicije kao takve", kaže on.

I to može da dovede do toga da ljudi počnu da dovode u pitanje finansiranje i podršku preko potrebnim rodnim uslugama.

"Veoma je važno postarati se da se ovo iskustvo detranzicije ne koristi kako bi se vršio pritisak na druge ljude", kaže Lui Askvit, iz Sirena.

"Ne bi smelo da se koristi za to da se kaže onima koji su trans, onima koji su rodno raznovrsni, da greše ili da su drugačiji. Suština je da se stvori sistem u kom se svi osećaju potvrđeno."

Služba za razvoj rodnog identiteta (Gids) jedina je klinika Nacionalne zdravstvene službe u Engleskoj koja se bavi onima mlađim od osamnaest godina koji sumnjaju u vlastiti rodni identitet.

Deci mogu da se ponude lekovi za blokiranje puberteta, koje rade na mozgu tako što potpuno zaustavljaju lučenje estrogena ili testosterona.

U međuvremenu, odrasli mogu da započnu tranziciju preko uzimanja međurodnih hormona.

Engleska Nacionalna zdravstvena služba saopštila je da se od odraslih pacijenata zahteva da žive najmanje godinu dana u željenom rodu pre nego što postanu kandidati za operaciju.

Trust NHS-ove fondacije Tavistok i Portman, koji vodi Gids, kaže da dokazi ukazuju na to da je detranzicija "veoma retka" i da je važno da se ne poistovećuju sve detranzicije sa predomišljanjem.

Trust - koji vodi i Kliniku za rodni identitet odraslih (GIC) - kaže da se onima koji žele fizičke intervencije za tranziciju i odraslima koji žele detranziciju tokom čitavog procesa nudi "psiho-društvena pomoć".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...