Izvor: Southeast European Times, 30.Jul.2013, 17:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odluka bi mogla da utiče na slučajeve ratnih zločina u BiH

Desetine slučajeva koje su bile pred sudom nakon usvajanja zakona iz 2003. godine mogle bi da budu preispitane nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo odluku da BiH ne može retroaktivno da primenjuje zakonske odredbe o ratnim zločinima za zločine počinjene devedesetih.

30/07/2013

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 30.7.2013.

Nedavna odluka Evropskog suda za ljudska prava kojom je poništena presuda državnog suda Bosne >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i Hercegovine (BiH) u slučaju ratnih zločina mogla bi da se odrazi na sudske odluke u preko 50 predmeta, donete nakon 2003. godine, kažu zvaničnici.

Sud je rekao da je BiH narušila prava iračkog državljanina Abduladhima Maktufa, kao i državljanina BiH Gorana Damjanovića, koji su osuđeni za ratne zločine počinjene između 1991. i 1995. godine.

U svojoj presudi od 18. jula sud je naveo da su dvojica osuđenika mogla da dobiju kraće kazne da je na suđenjima primenjen krivični zakon bivše Jugoslavije iz 1976, a ne krivični zakon BiH iz 2003. godine, koji je usvojen nakon što su zločini počinjeni devedesetih godina.

„S obzirom na veliku verovatnoću da je retroaktivna primena krivičnog zakona iz 2003. delovala na štetu podnosilaca zahteva u specijalnim okolnostima ovog slučaja, sud je utvrdio da im nisu bile osigurane efikasne mere zaštite od izricanja težih kazni“, navodi se u presudi suda u Strazburu.

Banjalučki advokat Milan Romanić kaže da je radio na tri takva slučaja u sudu BiH i da se to pitanje postavilo u više prilika tokom suđenja.

„Nažalost, sud nije uvažio ove apele. Prema mojim podacima, trenutno postoje još 54 ovakva slučaja u BiH. Ovo je težak udarac za pravosuđe BiH. Državni sud, koji je već uzdrman raznim skandalima, ne bi trebalo sebi da dozvoli ovakvu sramotu. Da sam ja na mestu predsednika suda, odmah bih podneo ostavku. Ako ni zbog čega drugog, onda iz moralnih razloga“, rekao je Romanić za SETimes.

Predsednica Suda BiH Medžida Krešo odbila je da komentariše za SETimes.

Maktuf je pomogao u otmici dva civila u Travniku 1993. godine radi razmene pripadnika Armije Bosne i Hercegovine, koju su uglavnom činili Bošnjaci, a koje je zarobilo Hrvatsko veće odbrane.

Damjanović je optužen za učešće u prebijanju zarobljenih Bošnjaka u Sarajevu 1992. godine, kojima je to bila kazna zbog pružanja otpora prilikom srpskog napada. Sud BiH osudio je Maktufa 2006. godine na pet godina zatvora, a Damjanovića 2007. godine na 11 godina zatvora.

Sud je naložio državi BiH da im plati odštetu od po 10.000 evra.

Dekan Pravnog fakulteta u Sarajevu Borislav Petrović kaže da domaći sudovi sada treba da koriste presudu evropskog Suda za ljudska prava kao presedan.

„Ja pretpostavljam da su sudovi koristili zakon iz 2003. godine zato što se svaki sud vodi principom da koristi onaj zakon koji je olakšavajući za optuženog. Sudije su verovatno mislile da je zakon iz 2003. blaži nego onaj stari, jugoslovenski, jer je jugoslovenskim zakonom bila propisana i smrtna kazna. Za suđenja koja su još u toku sudovi sada treba da primenjuju stari zakon kako presude ne bi opet došle do Strazbura“, izjavio je Petrović za SETimes.

Krivični zakon iz 2003. godine uveo je tadašnji visoki predstavnik BiH Pedi Ešdaun, čime je obeležen i početak pravosudne reforme u zemlji, ali je reforma donela slabe rezultate, što je potvrdila i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

Tokom posete BiH 2011. godine, Eštonova je počela dijalog sa političarima BiH o pravosudnoj reformi, ali kaže da će to biti dug proces.

Petar Kunić, član odbora za zakonodavna i ustavna pitanja u parlamentu BiH, misli da će krivični zakon BiH verovatno biti promenjen nakon nedavno poništene presude.

„Svaka osoba koja je osuđena na ovaj način [prema zakonu iz 2003] sada ima pravo da podnese zahtev za reviziju svoje presude. Posledice će biti veoma loše za pravosuđe BiH. Možete samo zamisliti koliko će vremena biti potrebno da se ponovo sudi tim ljudima, a da ne pominjem troškove i eventualne zahteve za odštetu. Moram reći da su pravni eksperti iz BiH upozoravali pravosuđe na ovaj problem, ali bez uspeha“, rekao je Kunić zaSETimes.

Kako bi, po vašem mišljenju, trebalo primenjivati zakon u slučajevima ratnih zločina iz devedesetih godina? Recite nam šta mislite u komentaru ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...