Izvor: RTS, 25.Mar.2010, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odloženo ročište o Ganiću
Sud u Londonu otkazao ročište na kojem je trebalo da se razmatra zahtev Srbije za izručenje Ejupa Ganića. Sud procenio da treba sačekati 13. april, kada Srbiji ističe rok od 45 dana za dostavljanje dokumenata koji bi potkrepili zahtev za izručenje.
Sudsko ročište o tome da li će član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić biti izručen Srbiji ili BiH, koje je trebalo da se održi danas u Londonu, odloženo je za 13. april.
Sud je odlučio da sačeka istek roka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 45 dana, koji je dat Srbiji za dostavljanje dokumenata, kojima bi potkrepila zahtev za izručenje.
Članovi Ganićevog pravnog tima naveli su da odluka Suda nije zabrinjavajuća jer se, navodno, radi o uobičajnim procedurama.
Ekspert za izručenje u advokatskoj kompaniji "Piters i Piters" u Londonu Anand Dubej izjavio je juče da je teško predvideti konačnu odluku suda u vezi sa izručenjem Ejupa Ganića Srbiji ili BiH, ali da će britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučiti koji zahtev ima prednost.
Poverenje u pravosudne organe Velike Britanije
Ministarstvo pravde Srbije ima puno poverenje u pravosudne organe Velike Britanije i poštovaće svaku njihovu odluku koja bude doneta povodom slučaja Ejupa Ganića, izjavio je državni sekretar u tom Ministarstvu Slobodan Homen.
Homen očekuje da će Ganić biti izručen Srbiji i podsetio da je Ministarstvo pravde nedavno sudu u Londonu, uz molbu za ekstradiciju, poslalo čvrste dokaze o Ganićevom učešću u napadu na kolonu JNA.
"Više stotina strana konkretnih dokaza koji jasno govore o učešću i o samom zločinu, kako Ganića, tako i drugih lica koja su učestvovala u tom događaju, prosleđeni su britanskom sudu zajedno sa molbom za predaju Ganića Srbiji, radi dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega vodi u Višem sudu u Beogradu", istakao je Homen.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je najvažnije da ni jedno od lica osumnjičenih za ratne zločine ne izbegne odgovornost i pravdu, a da je manje bitno gde će mu se za to suditi.
Istraga zbog ratnih zločina
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz Bosne i Hercegovine, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, početkom maja 1992. godine.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
