Izvor: Blic, 19.Maj.2014, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak najznačajnijeg Srbijanca
Ovim rečima iz naslova je smrt svog prijatelja za “Blic” opisao Matija Bećković citirajući Milovana Đilasa.
“Ničemu život ne sme da bude cena”, napisao je u čuvenom romanu “Vreme smrti” Dobrica Ćosić, veliki srpski književnik, akademik koji je juče preminuo u Beogradu u 93. godini posle teške bolesti.
- Naš zajednički prijatelj Milovan Đilas rekao mi je jednom prilikom da je Dobrica Ćosić najznačajniji Srbijanac posle Drugog svetskog rata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - kazao je Matija Bećković, i dodao:
- Pošto je to rekao neko pozvaniji od mene, meni ne preostaje ništa drugo nego da mu se pridružim. A čini mi se da sam pomislio kako ću citirati te reči, ako budem u prilici, i u trenutku oproštaja sa Dobricom Ćosićem, velikim epskim pesnikom srpskog naroda i jezika. Ima i neke simbolike u tome što se njegov odlazak poklopio sa najnovijom kataklizmom što je zadesila Srbijicu koju je opevao.
Velikić: Preminuo u snu
- Dug i ispunjen život. Preminuo je u snu. Pisac koji je čitavog života bio u vrhu pažnje, i kada je reč o kulturi i kada je reč o politici, a koji se ostvario književnim delom. Sa više romana ostavio je dubok trag u nacionalnoj književnosti - rekao je za “Blic” pisac Dragan Velikić.
O Dobrici Ćosiću i njegovom delu napisano je više od 10 knjiga, a među autorima su Danilo Kiš, Slavoljub Đukić, Radovan Popović, Zoran Ćirić... Književni opus Dobrice Ćosića deli i publiku i kritiku od vrednovanja i mesta u srpskoj književnosti, preko rangiranja unutar opusa, pa nadalje. Slovi za jednog od najčitanijih pisaca, neke njegove romane prati epitet “kultni”, prisutan je u lektiri, dobitnik niza domaćih i stranih nagrada, katkad predmet kritika. On sam je pre više godina u jednom intervjuu za “Blic” rekao da mu je od svih njegovih dela najdraža knjiga “Bajka”. Reč je o romanu paraboli objavljenom 1965, o jednoj od njegovih najmanje popularnih knjiga.
U književnu orbitu vinuo se svojim prvim delom “Daleko je sunce” (1951). Godine 1954. objavljuje “Korene”, roman koji je početak svojevrsne epopeje koju je Ćosić ispisao u svojim delima među kojima su „Deobe” (1961), “Vreme smrti” (1972), zatim osamdesetih godina “Vernik”, “Grešnik”, “Otpadnik”, devedesetih “Vreme vlasti”... U svojim knjigama obuhvatio je period XIX I XX veka, a tematikom istorijskog karaktera (Prvi i Drugi svetski rat) bavio se, kako ističu književni znalci, kao moderan romanopisac.
Književnik Miro Vuksanović kaže da je bio „čovek epohe koju je označio kao ljudsko dobro, ali i kao vlast, zlo i zmiju”.
- Stvorio je malo moravsko čovečanstvo. Kao pisac će, verujem, biti čitan dok je srpskog jezika. Kao političar nešto kraće. Bio je prijatan, duhovit i zavodljiv čovek. Bio je i prorok. Ostvario se njegov pesimizam - rekao je Vuksanović. Ćosić je rođen u Drenovi (kod Trstenika) 1921, iza njega je ostao opus od preko 25 romana, memoarske proze, eseja… Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Vernik, grešnik, otpadnik...
Paralelno sa književnim delovanjem veliku pažnju je pobuđivao Ćosićev društveni angažman. Nazivan je ocem nacije, s druge strane, smatran je odgovornim za nacionalistički konzervativizam koji Srbiji nije doneo dobro. Bio je sa Titom na brodu “Galeb” u obilasku afričkih zemalja. Godine 1968. otvara pitanje Kosova, dolazi u sukob s vrhom partije, razilazi se s Titom i postaje opozicionar. U pristupnoj besedi za člana SANU 1970. rekao je čuvenu rečenicu: „Srpski narod je dobijao u ratu, a gubio u miru.” Osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja 1984, dizao glas štiteći kritičare socijalističke Jugoslavije. Jedan je od osnivača srpskih nacionalnih stranaka u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1989. i 1990. godine. Slovi za tvorca čuvenog Memoranduma. Postao je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije juna 1992. i na toj funkciji, sarađujući i sa Slobodanom Miloševićem, bio do maja 1993, kada je zbog sukoba s Miloševićem smenjen. Devedesetih godina otvoreno je predložio podelu Kosova i Metohije, o čemu je kasnije pisao i u svojoj knjizi “Kosovo” (objavljena 2004). Govorio je na protestnim skupovima 1996/97. Postao je 2000. član “Otpora”, docnije je izjavio da to ne bi učinio da je znao da se finansiraju iz inostranstva. Februara 2010. postavio je pitanje “takozvane petooktobarske vlasti” koja “novodemokratski feudalizuje Srbiju za svoje privilegije”. U poslednjem obimnom intervjuu za list “Nedeljnik” izjavio je da je za njega kosovsko pitanje rešeno: “Vašoj generaciji savetujem da ne trošite snagu na kosovsko pitanje, jer je istorija to rešila mimo vas.”
Najčitanije SADA:
