Izvor: Blic, 26.Jun.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak kritičarske legende
Malo je kritičara u prošlom stoleću tako sudbonosno uticalo na poimanje umetnosti i smer umetničke proizvodnje, kako je to pošlo za rukom američkom filmskom kritičaru Endruu Sarisu (1928-2012).
Gotovo pola stoleća pisao je maltene iz dana u dan u uglednom nedeljniku “Vilidž vojs”. Ključni preokret doneo je esej “Beleške o teoriji autora” (1962), u kojem je preneo stavove i smer francuskih kritičara okupljenih oko časopisa “Kaje di sinema” i njihovog gurua >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Andrea Bazena.
Svojim novim opredeljenjem Saris je Amerikancima otkrio da Holivud nije samo industrija lake zabave, da njime vlada genije sistema sa autorima kao što su Ford, Hoks, Hičkok, Vajlder…
To je bilo nešto apsolutno novo, a posle Sarisove knjige “Američki film 1929-1968” ono što je dotad bilo nepoznato, poetika filmskih žanrova, autorski svetovi, postaje polazište za nova istraživanja.
Drugo veliko ime američke kritike Polin Kejl godinama je nasrtala na Sarisa, ali kad je 2001. umrla, on joj je odao priznanje u nekrologu “Zbogom, voljena”. Te iste godine objavljen je jedinstven kritički zbornik “Građanin Saris” u kojem je eseje o njemu kao kritičaru priložilo 39 kritičara i autora, sve do Skorsezea i Bogdanoviča.
Poražavajuće je da u nas nikad ništa nije prevedeno iz bogatog opusa Endrua Sarisa. A možda smo sve to znali i bez njega.
Povezane vesti: Večera sa Isusom Kuća ukletih duhova:„Žena u crnom“ Džejmsa Votkinsa Tajna odjavne špice Srpska filmska posla Fascinantno: „Marina Abramović: umetnik je prisutan“ Metjua Ejkersa
