Izvor: Blic, 10.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovornost prema budućim generacijama
Dva se bitna zaključka za sada mogu izvući iz procesa pregovora koji se tiču definisanja konačnog statusa Kosova.
Prvi je taj da su ovi pregovori bili predmet izuzetnih napora i ozbiljnog rada, i da su sve zainteresovane strane u njih uložile jako puno vremena.
Beograd, Priština i međunarodna zajednica su posvetili značajne resurse kako bi pokušali da reše ovo poslednje otvoreno pitanje proisteklo iz konflikata koji su se na Zapadnom Balkanu dešavali tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << devedesetih godina prošlog veka.
Specijalni izaslanik Ahtisari uložio je 14 meseci u prvi krug pregovora, tokom kojeg je bilo organizovano 15 rundi direktnih razgovora i 26 poseta regionu. Zatim je trojka, koju su činili predstavnici EU, SAD i Rusije, posredovala u drugom krugu razgovora, koji je bio intenzivan i trajao je četiri meseca. Sve strane su iskreno učestvovale u pokušajima da se premosti postojeći jaz. Razočaravajuće je to što ovo konačno nije bilo moguće postići, a po mišljenju predstavnika EU, razlike bi ostale nepremostive koliko god da pregovori traju.
Drugi bitan zaključak je da je status kvo na Kosovu neodrživ. Situacija je takva već neko vreme, međutim, postala je još neizdržljivija nego što je to bio slučaj u 2005. godini kada je pokrenut proces definisanja konačnog statusa. Loša ekonomska situacija na Kosovu, istinska potreba za stvaranjem novih radnih mesta, neophodnost stabilizacije i otvaranje dugoročne perspektive za EU članstvo za čitav region - bez izuzetaka: sve su ovo činjenice koje ukazuju na to da se proces definisanja konačnog statusa mora pokrenuti napred. Kosovo je već predugo zadržano u stanju političkog i ekonomskog limba (tj. nesigurnosti) i neophodna mu je jasna perspektiva. Rezolucija SB UN 1244 predvidela je proces definisanja političkog statusa, a pošto smo sada došli do kraja pregovora, i ovaj proces bi valjalo privesti kraju.
Dosta je spekulacija o tome kakve to posledice može proizvesti, međutim, vrlo je važno imati na umu da ostavljanje ovog pitanja otvorenim ima određenu cenu. Uveren sam da zaključivanje procesa definisanja statusa, uz punu i aktivnu podršku Evropske unije, ima daleko više prednosti za sve u regionu, u odnosu na to da pitanje bude ostavljeno da visi u vazduhu, bez izvesnosti da će doći do razrešenja situacije. Evropska stabilnost i sigurnost bile bi materijalno pogođene pasivnim pristupom problemu. Jedan zamrznuti konflikt vrlo lako može ponovo proključati. Ovo je praktična lekcija koju smo naučili na Balkanu tokom devedesetih i ne bismo smeli da ponovimo istu grešku. Verujem da bi se sve moje evropske kolege složile sa tim da prosto stajanje po strani i izražavanje zabrinutosti nije način na koji EU vidi realnost naše zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Prošlog decembra Evropski savet je uputio jasnu poruku da je EU spremna da preuzme odgovornost i igra vodeću ulogu u zaključivanju procesa definisanja konačnog statusa Kosova. Tačno je da su lideri EU sročili ovu izjavu, jer je ona logična posledica evroatlantskih perspektiva za Zapadni Balkan, koje su ustanovljene u Solunu 2003. godine. Ovo obećanje nije olako dato i njegovo ispunjenje je stvar kojoj svaka od 27 država članica EU pristupa sa potpunom ozbiljnošću. Na osnovu razgovora sa mojim evropskim kolegama znam da imamo zajedničku opredeljenost za mir u regionu, i za bolju budućnost za sve ljude koji u njemu žive. Nadamo se da ćemo im, vrlo brzo, poželeti dobrodošlicu u EU kao našim novim sugrađanima. Na kraju krajeva, to je ono što je najvažnije. Narodi ovog regiona imaju pravo da žive u miru i da grade lični prosperitet, zaštićeni od zla koje donose sukobi.
U međunarodnoj zajednici će tokom predstojećih nedelja biti još razgovora o konačnom statusu Kosova. I ovde i u regionalnim okvirima biće to prilika da se demonstrira liderstvo koje mir i opšte dobro stavlja ispred sukoba i prazne retorike. Nema sumnje da su pred nama teške, pa čak i neke bolne odluke. Ne smemo izbegavati ovaj izazov. Svi politički lideri koji imaju uticaj na pitanje o kome govorim, trebalo bi pažljivo da razmisle na koji način mogu imati pozitivnu i konstruktivnu ulogu. Generacije na Zapadnom Balkanu su bile suočene sa užasnim i tragičnim nasleđem, a svi mi imamo odgovornost da nešto mnogo bolje ostavimo za ovu i za buduće generacije.
Piše: Džim Marfi, ministar Velike Britanije za evropska pitanja
.jpg)
