Izvor: Blic, 14.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odgovorite na njihov gnev
Nakon što uđu u adolescentski period, tinejdžeri neretko menjaju svoje ponašanje i veoma često postaju agresivni. Otkuda ta agresivnost koju pokazuju neki mladi? Kako na nju treba reagovati? Na ova i još neka pitanja odgovara psiholog Gordana Ačić.
lZašto neki adolescenti počinju nasilnički da se ponašaju?
Bunt i osećanje svemoći su prirodni pratioci pubertetskih promena u ličnosti. Međutim, paralelno sa ovim javljaju se i osećanja krhkosti i ranjivosti, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nesigurnosti u sebe. Ova protivrečna kombinacija osećanja čini da se mladi često osećaju ugroženim. Trezveno razmatranje nekog problema nije odlika pubertetskog mišljenja, pa se umesto toga često javlja agresija kao najdirektniji način ispoljavanja napetosti. Nasilnost je, dakle, prirodna, iako nije prihvatljiva. Problem nastaje kada se nasilništvu previše često pribegava.
lTo važi i za devojčice?
- Danas nisu više tako izražene granice između polova. Devojčice, na primer, igraju fudbal i bave se i drugim stvarima koje su ranije bile rezervisane za dečake. One žele da postanu ravnopravne sa dečacima i zato prihvatju oblike ponašanja tipične za dečake, uključujući i nasilničko ponašanje. Tu pojavu je još lakše razumeti ako se ima u vidu da nekim devojčicama nije lako da prihvate svoju ženstvenost i fizičke transformacije kroz koje prolaze u periodu adolescencije. One ne žele da prihvate predstavu o ženi zavodnici koju nameću mediji.
lZašto je adoelscentima tako teško da poštuju odrasle?
- Možda zato što se neki roditelji ponašaju kao adoelscenti. Oblače se kao oni, pokušavaju da budu drugari sa svojom decom... Elem, adolescentima nisu potreni roditelji-drugari, već roditelji koji umeju da im kažu „ne". Oni odrastaju i grade svoju ličnost tako što im se suprotstavljaju. Dakle, kada ne mogu da pokažu da su drugačiji pomoću odeće, žargona, načina života... nasilnost ponekad ostaje jedina mogućnost da pokažu šta misle.
lKako onda da im pomognemo da izađu iz tog ćorsokaka?
- Tako što ćemo im pomoći da kažu šta misle, da steknu samopouzdanje. Kako? Pomoću muzike, crtanja ili bavljenja sportom, koje im omogućava da kanališu svoju energiju i ponovo nauče da poštuju pravila. Amatersko pozorište je takođe zanimljivo rešenje, pošto kad igra neki pozitivan lik, adolescent može da zamišlja da je i on sam tako pozitivan i taj san može da mu pomogne da prevaziđe svoje probleme.
lA šta ako adoelscent napadne svog druga ili profesora?
- Prvo, pokušajte da shvatite zašto je do toga došlo. Pitajte ga zašto je udario druga, čega se plaši. Tako ćete mu pomoći da shvati da onaj ko napada nije jači, već slabiji. Najzad, recite mu da takvo ponašanje ne može da se toleriše i da mora da se izvini. Ako je napao nastavnika, javno izvinjenje se podrazumeva. Imajte, međutim, na umu da neki adolescenti ne vole školu i nastavnike samo zato što u školi stalno beleže neuspehe, tako da je to onda mnogo dublji problem. Jedno od rešenja može da bude i predlog da promeni školu.
lA šta ako i dalje nastavi po starom?
- Onda morate da potražite stručnu pomoć. U svakom slučaju, morate otvoreno da mu kažete da nećete više da tolerišete takvo ponašanje, da je preterao, ali i da će sve opet biti po starom čim nauči da kontroliše svoju agresivnost. Mladima uvek treba staviti do znanja da postoji izlaz, treba im reći da imamo poverenja u njih i da će se stvari popraviti.
