Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2011, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbor za KiM razmatra vladin izveštaj

BEOGRAD -

Skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju raspravlja o Vladinom izveštaju o aktivnostima na stabilizovanju situacije u Pokrajini.

Sednici Odbora, iako su pozvani, ne prisustvuju ministar za KiM Goran Bogdanović i šef pregovaračkog tima Beograda Borislav Stefanović, zbog čega su članovi Odbora iz opozicije ali i iz vladajuće koalicije, izrazili negodovanje.

Zbog velikog interesovanja za ovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << temu sednica Odbora "preseljena" je u Malu salu skupštinskog zdanja.

Poslanik DS Srđan Milivojević objasnio je da Odbor ne može da glasa o Izveštaju Vlade, ali da može preporučiti Parlamentu kako da formuliše akt koji bi bio prihvatljiv i obavezujući za sve.

Uz napomenu da se od sednice Odbora očekivalo mnogo, poslanik DS Dragiša Đoković je konstatovao da se, po svoj prilici, neće desiti ništa epohalno, naglasivši da građani koji su na barikadama nisu kriminalci, kako ih pojedini političari kvalifikuju.

Nemanja Šarović (SRS) kritikovao je vladin izveštaj zato što se ne zna, kako je naveo, da li to predstavlja izveštaj o aktivnostima vlade, o postojećem stanju na severu Kosova ili je to politička ocena o radu vlade koju ona sama sebi daje.

Odbor nije prihvatio inicijativu DSS da se dnevni red proširi njihovim predlogom zaključaka u četiri tačke, a u kojem se navodi da su Srbi na Kosovu i Metohiji građani Srbije, te da je zahtev za ukidanje institucija Srbije pod izgovorom da su one paralelne - protivpravni zahtev.

DSS u predlogu zaključaka podržava mirne proteste i barikade, ali traži da se Kfor vrati u okvire Rezolucije 1244, a UNMIK na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak i predlaže da Skupština Srbije potvrdi da će Srbi na Kosovu učestvovati na republičkim i lokalnim izborima u Srbiji.

Predsednik Odbora Ljubomir Kragović (SRS) izjavio je da na kraj teksta vladinog izveštaja, po njegovom mišljenju, treba dodati da se suspenduju svi pregovori u Briselu, uskrati gostoprimstvo Euleksu, a da se pregovori i problemi u vezi sa Kosovom rešavaju tamo gde su i nastali.

Vladin izveštaj

U Izveštaj o aktivnostima Vlade Srbije na stabilizovanju situacije na Kosovu i Metohijise naglašava se da Srbija interese svog naroda brani svim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju i da će to činiti i u buduće imajući u vidu političko -bezbednosni kontekst definisan Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova.

Vlada u izveštaju, u kojem su događanja na severu Kosova data hronološkim redom, navodi da su se Euleks i Kfor nakon 16. septembra stavile u službu Prištine obezbeđujući sve neophodne uslove za prisustvo organa takozvane Republike Kosovo (njihovih carinika i policajaca) na administrativnim prelazima.

Vlada je obuhvatila i problem katastra, pa je tako navedeno da je cilj Prištine bio da se bukvalno, fizički, vrate sva originalna dokumenta koja se tiču katastra na Kosovu i Metohiji, budući da to pitanje za Prištinu ima simbolički značaj "vraćanja dokumenata koje je Srbija otela Kosovu".

S obzirom na suprotstavljene stavove dve strane, EU je na sebe preuzela obavezu davanja političkih garancija za sprovođenje tih aranžmana, ali je tokom početka primene, naročito u oblasti carinskog pečata, došlo do krajnje pristrasnog tumačenja aranžmana u korist Prištine, piše u izveštaju Vlade Srbije.

Vlada je pojasnila da je tumačenje EU polazilo od toga da se aranžmani odnose i na administrativne prelaze na severu Kosova i Metohije, koji nisu bili predmet razgovora i da je u više navrata upozorila predstavnike misija Euleksa i Kfora da se nakon 16. septembra, odnosno dana prestanka važenja privremenog aranžmana s Kforom, ne preduzimaju nikakve akcije koje bi narušile neutralnost ovih misija.

Uprkos tome, Euleks i Kfor su se nakon 16. septembra stavile u službu Prištine, a nakon toga, Vlada Srbije je hitno zatražila da se te misije vrate izvršavanju svojih obaveza u skladu sa Rezolucijom 1244 SB i Sporazumom u šest tačaka.

U opisivanju događaja koji su tada usledili, vlada je podsetila da su Srbi sa severa Kosova na to odgovorili spontanim okupljanjem i postavljanjem barikada na glavnim putnim pravcima, čime su iskazali nezadovoljstvo akcijama Kfora i Euleksa i zahtevali povlačenje carinika i policajaca takozvane Republike Kosovo sa administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak.

Vlada je podvukla da reakcija Srba nije bila usmerena protiv predstavnika Kfora i Euleksa, već je predstavljala mirnu reakciju i način da se iskaže neprihvatljivost prisustva predstavnika Prištine na administrativnim tim prelazima.

U Izveštaju se zatim taksativno navode događaji u južnoj pokrajini, među kojima i onaj kada su vojnici Kfora na administrativnom prelazu Jarinje 27. septembra bacili šok bombe na okupljene građane, ispalivši pri tome patrone suzavca, pa gumene metke, najpre prema Srbima koji su bili na alternativnom putu iz pravca Leposavića, a onda i ka Srbima koji su bili na istom putu, ali iz pravca Rudnice.

Istovremeno se čula i rafalna paljba iz vatrenog oružja, nakon čega su se okupljeni građani razbežali, jer je bilo očigledno da su vojnici Kfora dejstvovali bojevom municijom protiv nenaoružanih građana, piše u izveštaju Vlade Srbije.

Dodaje se da su ubrzo sanitetske ekipe došle na lice mesta kako bi ukazale pomoć građanima koji su zadobili povrede, kao i da su vojnici Kfora dejstvovali bojevom municijom ka sanitetu dok su lekari ukazivali pomoć povređenima.

U izveštaju se kaže da je tada povređeno sedam Srba, od kojih je šest sa teškim telesnim povredama, ustrelnim i prostrelnim ranama, zbrinuto u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, a dvojica povređenih su operisan.

Vlada je ukazala da su tvrdnje Kfora da su koristili samo suzavac i gumene metke u samoodbrani, opovrgnute detaljnim izveštajem lekara iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici, kojim je neosporno dokazano da su povređeni građani imali povrede nastale bojevom municijom.

U izveštaju se navodi i da su državni organi Srbije, posle prvih informacija o zbivanjima na administrativnom prelazu Jarinje i eskalacije sukoba, pozvali građane na uzdržanost i smirivanje situacije i da ne nasedaju na provokacije.

Odložen dijalog sa Prištinom

Usled ovoga, odložena je sedma runda dijaloga Beograda i Prištine koja je bila zakazana istog dana u Briselu, a istovremeno Beograd je istakao spremnost da se dijalog nastavi, ali uz prethodno iznalaženje rešenja za aktuelnu krizu na terenu.

U dokumentu piše da stalni pozivi vlade na mirno rešavanje problema dobijaju na značaju kad se sagleda celokupna situacija, jer se svaka eskalacija sukoba na severu pokrajine prenosi južno od reke Ibar, gde se građani srpske nacionalnosti nalaze u okruženju i gde bi upravo oni bili žrtve nasilnih akata albanskih ekstremista.

"U trenutku kada se Republika Srbija suočava sa velikim pritiscima, bez obzira na to odakle dolaze, da se instituciunalno povuče sa prostora Kosova i Metohije, bilo kakvo postavljanje stranačkih interesa u prvi plan ne doprinosi rešavanju problema na KiM", upozorava se u izveštaju vlade.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

S media: Bogdanović i Stefanović: Nismo pozvani na sednicu

Vesti-online.com: "Niko nas nije ni zvao na sednicu"

TvojPortal.com: Zbog bаlvаnа i preseljenjа prozvаni političаri

RTS: Nastavak sednice Odbora za KiM

B92: DS i SRS različito o Kosovu

Blic: Bogdanović: Izveštaj sačinjen od informacija sa terena