Izvor: Politika, 30.Okt.2014, 13:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od turizma može i više

Podsticanje turističkih agencija da dovode strane goste, pomoglo bi brži oporavak privrede i povećalo devizni prihod zemlje

Od početka 2014. godine do kraja jula, devizni priliv Srbije od turizma dostigao je 454 miliona evra, što je 9,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ukupni prihodi Srbije od turizma u 2013. bili su 2,5 milijardi dolara. Od stranih turista, koji su činili 42 odsto ukupnih gostiju, ostvareno je 800 miliona evra deviznog priliva. U Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su prihodi od stranih turista u 2013. godini činili tri odsto bruto domaćeg proizvoda, što je trostruko manje od proseka u Evropskoj uniji, a tim Mreže za poslovnu podršku smatra da bi podsticanjem turističkih agencija da dovode strane turiste pomoglo brži oporavak značajnog dela privrede i povećalo devizni prihod zemlje.

I Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, svojevremeno je izjavio da su dosadašnji rezultati Srbije u turizmu ostvareni bez dovoljno ulaganja države. On takođe smatra da taj prihod može biti veći, ukoliko bi ova privredna grana imala veće državne stimulanse.

Mreža za poslovnu podršku zalaže se da takozvani receptivni turizam, koji dovodi goste, dobije status izvozne privredne grane.

Kada se Srbija uporedi sa sličnim zemljama u EU, kao što su Slovačka ili Mađarska, vidi se da je broj noćenja stranih turista u Srbiji (1,8 miliona u 2012. godini), daleko manji nego u Mađarskoj (11,4), ali i u Slovačkoj četiri miliona noćenja. Prosek u zemljama EU je 33,9 miliona noćenja godišnje, što je 18 puta više nego kod nas. Manji broj noćenja stranih turista u Evropi od nas imaju jedino Makedonija i državica Lihtenštajn.

Prosečan boravak stranih turista u Srbiji je 2,53 dana, a manje od četiri odsto ukupno registrovanih turističkih agencija bavi se dovođenjem stranih gostiju u Srbiju. Pri tom je i ukupan broj registrovanih turističkih agencija sa 1.286 u 2008. godini opao na 814 u 2012. godini.

– Jedan od uzroka ovako „mršavih” rezultata jeste i to što naše turističke agencije, poput istih firmi u zemljama u okruženju i EU, nemaju stimulaciju za dovođenje stranih turista i kreiranje dužih tura po Srbiji, kažu u Mreži za poslovnu podršku. – Zato senajveći broj agencija bavi odvođenjem domaćeg stanovništva u inostranstvo. U zemljama EU, pa i u najbližem okruženju Srbije, turističke agencije po jednom dovedenom stranom gostu za boravak duži od tri ili četiri dana imaju stimulaciju između 25 i 40 evra. Na ovaj način se povećava dolazak stranih gostiju, agencije stimulišu da prave višednevne ture i programe za strance u svojoj državi. To je dragoceno za budžete tih zemalja, jer što je inostrani gost duže u nekoj zemlji on troši više svog novca na robu i usluge i tako se više para kroz PDV, akcize i druge poreske oblike sliva u državni budžet. Takođe, država od povećanog priliva od PDV na hotelske i ugostiteljske usluge, zbog dužeg boravka stranog gosta, vraća uloženo za dovođenje stranog gosta u vidu stimulacije koju daje turističkoj agenciji.

Naša država je do sada ulagala u izgradnju turističke infrastrukture – gradila je žičare na skijalištima, ali nije na ovaj način podsticala dolazak stranih turista, kaže Zoran Arsenović, predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA). Država nije pomagala ni uobičajena predstavljanja naše turističke ponude na sajmovima turizma, niti propagandne kampanje.

– Ali JUTA upravo razgovara sa predstavnicima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija o tome kako da država pomogne agencijama da privuku više stranih turista u Srbiju – saopštava Arsenović. – Makedonija agencijama plaća subvenciju za svakog stranog gosta, u zavisnosti iz koje zemlje dolazi. Turistički poslenici znaju da Srbija, za sada, ne može da izdvoji značajnija sredstva za takvu subvenciju.

Grana turizma i ugostiteljstva zahvaljujući stalnom rastu broja turističkih putovanja posle 2010. godine obuhvata šest odsto svetskog uvoza i izvoza robe i usluga, a u 2013. godini je zabeležila rast od čak pet procenata. Tako se ova grana nalazi na petom mestu po prometu na globalnom nivou, posle naftne i hemijske industrije, poljoprivrede i automobilske industrije.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 30.10.2014.

Nastavak na Politika...